Postoje određene rečenice koje svaki srpski roditelj izgovori svojoj deci u nekom trenutku, obično kao grdnju ili negodovanje.
Foto: Shutterstock
Izdvojili smo neke od najtipičnijih primera, a spisak je u stvarnosti mnogo duži.
1. "Dok živiš pod mojim krovom i jedeš moj hleb..."
Čuvena rečenica. Toliko da čak i nema potrebe objašnjavati.
2. "Nisam ja Rokfeler"
Ili verzije poput "Misliš da pare padaju sa neba" i "Misliš da pare rastu na drveću".
Ove rečenice se naravno odnose na manjak novca u kućnom budžetu, a potežu se i u situacijama kao što su pregovori o džeparcu ili kupovina novih patika.
Dolazi u nekoliko varijanti, ali smisao je uvek isti.
3. "Pravićete me od blata"
Ako niste čuli ovu rečenicu, verovatno niste odrastali u Srbiji.
Najčešće je izgovaraju mame, a ima status klasika među roditeljskim frazama.
Koristi se u svim prilikama, a ima i podjednako kultnu varijantu broj dva - "Da mi je da umrem, pa da vidim kako ćete onda?!"
4. "Jedete mi džigericu"
Ako pitate naše mame, deca u Srbiji najviše vole da jedu - džigericu.
Na određen način ovo je varijanta fraze broj 3, ali upućuje na to koliko deca umeju da nerviraju svoje majke.
Podkategorije su i "sahanićete me", odnosno "u grob ćete me oterati".
6. "Ja sam te rodila, ja ću da te ubijem"
Ili "Ja sam te rodila, ima da me slušaš."
Prva verzija zvuči ekstremno, ali toliko je uobičajena da na roditeljske pretnje ovog tipa, deca u Srbiji verovatno više ne reaguju.
Druga, blaža varijanta, deo je još jedne roditeljske "ucene" kada su nestašna deca u pitanju.
7. "Od sledeće nedelje pasulj, previše sam vas razmazila"
Pretnje pasuljem, u strašnijoj verziji bez mesa, sastavni su deo dramaturgije oko ručka, sve dok ste na maminoj kutlači.
Priča, najčešće, zvuči ovako:
- Šta ima za ručak?
- Boranija od juče. (Ponekad se pre odgovora može čuti i fraza tipa: "Ne pita se šta ima za ručak, nego ima li šta")
- Nisam gladan, hvala.
- Aaaaaaa, od sledeće nedelje kuvam samo pasulj, previše sam ja vas razmazila.
8. "Ja ću da vam čuvam pare od rođendana"
Najveća trauma dece u Srbiji. Desetak dana pre rođendana, prosečan tinejdžer u Srbiji računa na prste koliko bi eventualno mogao da dobije novca od baba, deda, tetaka ili ujaka.
Deset evra gore, 20 evra dole, danima se prave pakleni planovi kako novac potrošiti. Onda dođe tata i izgovori ono čuveno: "Ja ću da vam čuvam pare od rođendana".
Da li ih je iko ikada video ponovo?
9. "Kad dođemo kući, ZAPAMTIĆEŠ ME!"
Apsolutni klasik primenljiv u svim situacijama. Bilo da ste otišli porodično na slavu kod kuma ili u onaj veliki supermarket u kraju, kod zubara, kod lekara, kod tetke na kolače, kod bebe i dede na selo... Uvek i svuda.
10. "Zašto ne možeš da budeš kao druga deca"
"Kako Marijina/Anina/Jelenina deca mogu, a ti ne?" Jer... uvek su tuđa deca "bolja".
Nisu naravno, ali se ovo koristi kao argument da je "Nadin (komšinica sa 2. sprata) mali završio razred sa odličnim uspehom, ima 2 medalje iz fizike, trenira košarku, svira klavir i govori francuski". Naravno, Nadin mali je jedan u milion, a možda se i komšinica malo zanela hvaleći svoje dete na kafi.
11. "Ja sam išao 10 kilometara po snegu do škole..."
Ok, neki stvarno jesu pre nego što su se u neka srećnija vremena skućili u Beogradu ili nekom drugom većem gradu. Ali teško je poverovati da su baš svi išli 10 kilometara po snegu od škole.
Priča, najčešće, zvuči ovako: Mama/tata traži nešto od deteta. Odgovor je "sad ću", "evo" (ali se to ne desi nikad) i "ne mogu, mrzi me". Dubok uzdah kasnije:
- Mrzi te? Sram te bilo. Ja kad sam bio/la tvojih godina, ja sam 10 kilometara išao/la peške do škole u jednom pravcu i to po snegu do kolena!
12. "Ako sva deca skoče s mosta, hoćeš i ti?"
Široko rasprostranjena i prepoznatljiva roditeljska fraza u Srbiji. Obično služi da se detetu ne odobri nešto što želi.
- Mama, smem li da ostanem duže napolju (smem li na more s društvom, u bioskop, na bazen, ove patike)?
- Ne.
- Ali mama, sva deca ostaju duže od mene.
- Ako sva deca skoče s mosta, hoćeš i ti?
13. "Ne zanima me što imaš 30 godina, dok živiš pod mojim krovom i jedeš moj hleb!"
Kako smo počeli, tako i završavamo. Činjenica je da u Srbiji neretko deca (iako su tada već odrasli ljudi) i sa 30 (i više) godina života žive sa roditeljima (zbog finansija naravno), pa su ovakve rečenice gotovo svakodnevna pojava. Kao što im niste previše pažnje polagali sa 15, ne činite to ni sa 30.
Kako su vama roditelji pretili?