Priče iz života patrijarha Pavla mogu da budu životne lekcije mnogima od nas. Opšte je poznata činjenica da je patrijarh išao svuda peške, a onda kad nije mogao, koristio je autobus. I uvek je bio u istim cipelama.
Photo: instagram/screenshot
Gojko Stojčević, slabački dečak iz sela Kućanci, koji je rano ostao bez roditelja, prevalio je veliki duhovni put da bi 1990. godine postao 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve.
U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.
Photo: instagram/screenshot
- Jeste - osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele - Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.
- Gde ste ih kupili?
- Eh, kupio! - rekao i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.
Photo: instagram/screenshot
Neobična priča o cipelama patrijarha Pavla
Cipele, u stvari, nekad su bile ženske čizme – našao ih je patrijarh, bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele.
Photo: instagram/screenshot
Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i devet godina nakon njegove smrti.
Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.
Photo: instagram/screenshot
Priča kaže da ga je obućarskom zanatu naučio neki čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat "pendžetiranja đona" naučio u manastirima.
Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.