Ovu naviku ultrabogataša bi trebalo da usvojite!

Anketa fonda za upravljanje privatnom imovinom Banke Amerike "U.S. Trust" pokazuje da mnogi bogati pojedinci počinju da štede vrlo mladi.

Izveštaj pod naslovom "Insights on Wealth and Worth" (Pogled na imovinu i bogatstvo) analizira oko 700 ljudi i nudi uvid u stavove i ponašanje ultrabogataša, koji raspolažu bogatstvom od najmanje 3 miliona dolara, pri čemu 30 odsto njih ima više od 10 miliona dolara.

Počinju da štede sa 14 godina

Prosečna starost u kojoj bogataši počinju da štede jeste 14 godina, što i nije tako neobično, budući da je druga, opširnija, studija pokazala da više od 52 odsto američkih tinejdžera ima određenu ušteđevinu na računu.

Istina je da su se mnogi bogataši rodili bogati, pa je činjenica da su rano počeli da štede pre posledica okolnosti nego posebnih talenata koji su im omogućili da se obogate.

Počinju da ulažu sa 15 godina

Međutim, ono po čemu su superbogataši izuzetni jesu godine kada počinju da rade i ulažu u akcije: 15, odnosno 25 godina. Ovo je neobično s obzirom na činjenicu da je donja granica za zapošljavanje uglavnom 16 godina i da, prema izveštaju Federalnih rezervi, samo 13,8 odsto američkih porodica poseduje akcije.

Studija takođe otkriva kako su ti pojedinci nagomilali toliko bogatstvo. Oko 52 odsto bogatstva potiče od njihovih primanja, 10 odsto od nasledstva, a 32 odsto od investicija. Drugi izveštaj o američkim bogatašima otkriva da veliki deo tog bogatstva završi na "štednoj knjižici".

Kada je reč o ušteđevini, jaz između prosečnih i bogatih Amerikanaca značajno se povećava u odraslim godinama.

Podaci američkog Biroa za ekonomsku analizu navodi na zaključak da stopa povećanja individualne ušteđevine - tj. procenat raspoloživih prihoda koji se štedi - trenutno iznosi 5,4 odsto, ali kod 1 odsto najbogatijih Amerikanaca taj procenat iznosi 51 odsto.

Roditelji uče decu o upravljanju novcem

Zbog čega su superbogataši toliko uspešne štediše? Razlog nije samo u tome što imaju dovoljno sredstava za to. Stručnjaci odavno veruju da na to utiče način na koji bogatiji roditelji podučavaju decu o upravljanju novcem.

Dok većina učesnika ankete navode da su odrastali u porodici koja pripada srednjoj klasi, 68 odsto bogatih pojedinaca, upitanih o vrednostima koje su im preneli roditelji, kažu da su njihovi roditelji pridavali gotovo jednak značaj finansijskoj disciplini kao i uspehu u školi.

Na širem planu, može se raspravljati o tome da li štednja bogatstva u načelu pomaže ekonomiji, ili joj škodi. Makroekonomisti strahuju da preterana štednja može da znači smanjenje izdvajanja za kupovinu robe široke potrošnje.

Izveštaj savetodavne kompanije "McKinsey" iznosi procenu da, u slučaju da se prihodi ne povećavaju, svaki procentni poen povećanja štednje znači 100 milijardi dolara manje izdvajanja za kupovinu robe široke potrošnje, što može biti zabrinjavajuće za ekonomski rast.

Pročitaj još