Zašto su pčele najvažnija bića na našoj planeti?

Međunarodni Earthwatch Institut je pre 11 godina na sastanaku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele za najvažnija bića na planeti Zemlji!

Foto: Shutterstock

Iako su, naravno, sve vrste neprocenjive za naš ekosistem. Ko bi želeo svet bez meda, cveća i trećine svega što jedemo, uključujući čokoladu i kafu, piše The Guardian.

Oko 250.000 vrsta biljaka zavisi od pčela za oprašivanje. Mnogo njih je presudno za svetsku poljoprivredu. Pčele povećavaju prinos useva jabuka, borovnica i krastavaca i do 30%, tako da bi mnogo vrste voća i povrća postale deficitarne i neizmerno skupe.

Osim toga, mnogi od naših lekova, i konvencionalnih i alternativnih, potiču od oprašenih biljaka. A pamuk je još jedan bitan proizvod koji pčela oprašuje, pa bismo se mogli oprostiti od jeftinih majica i pantalona.

Ali ne trpi samo ljudski rod. Razmislite o pticama i malim sisarima koji se hrane bobicama i semenkama koje se oslanjaju na oprašivanje pčela. Oni bi umrli od gladi, a zauzvrat bi gladovali i svaštojedi – mesojedi ili mesožderi koji nastavljaju prehrambeni lanac.

Foto: Shutterstock

Iako se insekti i životinje oprašuju – poput šišmiša, leptira, pa čak i osa – nijedan nije dizajniran poput pčela kao mašine za oprašivanje.

Širom sveta postoji 20.000 vrsta pčela. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtevaju da se zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno da prate.

Kako su naveli, 70 posto svetske poljoprivrede zavisi isključivo o pčelama, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Foto: Shutterstock

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko Univerziteta otkrila da su pčele jedina bića koje ne nosi nikakvu vrstu patogena – ni fungus, ni viruse, ni bakterije.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranljivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vodom, prenosi Jutarnji list.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je navodno izrekao Albert Einstein:

"Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života."