Prezaštićena deca su posledica jednog, danas provlađujućeg tipa vaspitavanja dece u kome deca od roditelja dobijaju mnogo ljubavi a veoma malo su podvrgnuta disciplini i učenju poštovanja pravila.
Foto: Shutterstock
Takav odnos roditelja prema njima formira poseban model ličnosti i ponašanja koji se primećuje u detinjstvu ali i poseban model ličnosti i ponašanja u odraslom dobu.
I dok se kod deteta posledice prezaštićivanja manje primećuju i još i mogu da se tolerišu, one su kod odrasle osobe znatno izraženje. Nije pravilo ali iskustvo pokazuje da se najviše zaštićuju deca koja su prva rođena i ona koja žive samo sa jednim roditeljem. Evo pet najčešćih i najlošijih posledica prezaštićivanja dece.
Nesigurnost
Foto: Shutterstock
Prezaštićeno dete je nesigurno, ima manjak samopouzdanja i manje od druge dece pokazuje inicijativu da nešto menja, pokreće, istražuje, ne veruje u sebe, pasivno je. I samo se oseća nesposobnim.
Nesamostalnost
Foto: Shutterstock
Teško se osamostaljuju jer im roditelji nisu ostavili dovoljno prostora da se sami snalaze i stiču iskustva, pošto su dosta stvari radili umesto njih, razmišljali umesto njih i donosili odluke umesto njih.
Nezrelost
Foto: Shutterstock
Slabo se nose sa porazima, prag tolerancije na frustracije im je nizak a i emocionalno su nezrela i nestabilna.
Imaju veliki strah od neuspeha i veoma ih je teško motivisati da nešto urade.
Podređenost
Foto: Shutterstock
I kada odraste u partnerskim odnosima ima probleme jer i od partnera očekuje da nastavi ono što je dobijao od roditelja. Međutim, partnerski odnos je nešto drugo i zato njihove veze često ne uspevaju ili u njima oni budu podređena strana a njihov partner dominantan.
Kada im veze ne uspeju, dugo ostaju u zajednici sa roditeljima, od kojih su na neki način zavisni.
Zavisnost
Foto: Shutterstock
Prezaštićena deca su u većoj opasnosti da u tinejdžerskom dobu i kasnije, posegnu za cigaretama, alkoholom pa i drogom.
Razlog za to je upravo nesigurnost koju su stekli u najranijem dobu i zbog koje kasnije u životu ne umeju da se snađu, već izlaz ili utehu traže u psihoaktivnim supstancama.