Ponovo preti opasnost od virusa zapadnog Nila

Ponovo preti opasnost od virusa zapadnog Nila

Rojevi komaraca napadaju svakim danom sve više i više, i građani se konstantno žale na insekte jer ih nakon obilnih kiša ima jako puno. 

 Foto: Shutterstock

Ekipe za suzbijanje komaraca su na terenu već danima, ali još uvek nema vidljivih rezultata. Budući da se građani konstantno žale na ujede od strane komaraca, kontaktirali smo Zavod za biocide i medicinsku ekologiju kako bismo saznali koliko je ujed opasan, i da li nam preti virus Zapdanog Nila. 

Kako su nam objasnili, najugroženije kategorije su starije osobe ili osobe oslabljenog imuniteta jer kod njih ishod može da bude fatalan. 

Veliki broj faktora igra ulogu da li će zaraženi komarac preneti virus Zapadnog Nila na nas. Prvenstveno je potrebno da je koncentracija virusa u njemu tolika da ih može preneti na čoveka, ali čak i tada oko 80% osoba ne razvija nikakve simptome. Oko 20% osoba mogu dobiti simptome slične prehladi i gripu. Najugroženije su starije osobe ili osobe oslabljenog imuniteta koje mogu razviti tešku kliničku sliku neuroinvazivne bolesti kao što su encefalitis ili meningitis i koja se može završiti fatalno", kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. Takođe, na teritoriji Srbije zastupljeno je oko tridesetak vrsta komaraca, a najzastupljenija je Culex pipiens koji je i najčešći prenosilac virusa Zapadnog Nila. 

Na teritoriji Srbije je zastupljeno oko tridesetak vrsta komaraca. Najbrojnija vrsta u urbanim sredinama je obični, kućni komarac Culex pipiens iz roda Culex, koji je i najbolji prenosilac virusa Zapadnog Nila. Vrste ovog roda mogu preneti filarijazu i još neke arbovirusne meningoencefalitise. Od drugih rodova u Srbiji je zastupljeno i više vrsta komaraca iz roda Anopheles, koji mogu preneti parazita koji izaziva malariju. Za sada kod nas nije registrovano prisustvo ovog parazita u komarcima. Trenutno su najbrojniji šumski odnosno rečni komarci (rod Aedes), kojima je ovo kišno i vlažno proleće, uz visok vodostaj reka stvorilo idealne uslove za prenamnoženje. Tropske vrste ovog roda mogu preneti žutu groznicu, dengu i čikungunja groznicu", objašnjava Aleksić.

Kako su nam objasnili iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, komarci  ujedaju kako bi uzeli proteine iz krvi, a najprivlačnija im je nulta krvna grupa u odnosu na ljude sa tipom A.

 Foto: Shutterstock

Takođe, ljudi koji emituju više CO2 su najčešća meta komarcima, pogotovo u letnjim mesecima. 

Nije iznenađenje da krvna grupa utiče na to da li će nam komarci dosađivati više ili manje. Na kraju krajeva, komarci nas bodu da bi dobili proteine iz naše krvi. Istraživanja pokazuju da određene krvne grupe komarci smatraju privlačnijim od drugih. Jedna studija je otkrila da su u kontrolisanom okruženju komarci sleteli na ljude sa tipom O krvi skoro dva puta češće nego na one sa tipom A. Ljudi sa krvnom grupom tipa B bili su negde u sredini ovog spektra.

Pored toga, oko 85% ljudi izlučuje hemijski signal kroz kožu, koji ukazuje na to koju vrstu krvne grupe imaju, dok 15% ne izlučuje. Komarce su više privukle osobe koje izlučuju taj hemijski signal kroz kožu od onih koji ne izlučuju", komentariše Aleksić.

Komarci vole visoke i teške ljude

Naučnici sa holandskog univerziteta u Vageningenu su odgovorili na pitanje zbog čega komarci češće ubadaju neke ljude, a neke ne.

Došli su do zaključka, da su za ujede komaraca najodgovornije nepatogene bakterije i gljivice na koži, koje zajedno ispuštaju određene kombinacije mirisa na osnovu kojih komarci procenjuju koliko je neko privlačan.

Ranija istraživanja pokazala su da komarci vole visoke i teške ljude, jer proizvode više CO2, kao i pivopije i trudnice. Iako se ishrana često smatra bitnom, ništa što jedemo nije označeno kao konkretan uzrok.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" u 2018 godini, preminulo je 36 osoba na teritoriji Beograda. 

Inače, ovaj virus je prvi put registrovan na teritoriji Beograda 2012. godine u periodu od juna do septembra.

Ipak, nakon poplava u Srbiji se pojavila najezda komaraca, pa nas je zanimalo da li je stanovništvo u opasnosti od virusa Zapadnog Nila. 

Nezahvalno je prognozirati kada će se pojaviti ove godine, ali Zavod redovno vrši analizu uhvaćenih komaraca i u slučaju pojave virusa u njima biće obaveštene sve nadležne službe. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje i u humanoj populaciji se obično javlja od kraja jula do kraja septembra. Za sada je još uvek rano za pojavu obolelih u humanoj populaciji", kaže dr Ivan Aleksić.  Od groznice Zapadnog Nila mogu oboleti ljudi svih uzrasta, a ovo su najugroženije kategorije. 

 Foto: Shutterstock

Od groznice Zapadnog Nila mogu oboleti ljudi svih uzrasta. Najugroženiji su imunokompromitovane osobe (npr. pacijenti sa transplantiranim organima, oboleli od neke vrste kancera). Kod neuroinvazivnog oblika bolesti, starije doba kao i kardiovaskularne bolesti (aritmije) i druge hronične bolesti (dijabetes) značajno povećavaju mogućnost smrtnog ishoda", objašnjava Aleksić. Uništavanje komaraca započeto je u utorak i očekuje se da će trajati do 31. oktobra. Suzbijanje se obavlja u svih 17 okruga i 99 opština u Srbiji.

Iz Zavoda su nam objasnili da se suzbijanje vrši uz pomoć biocidnih preparata, i čišćenjem kanalske mreže. 

Suzbijanje se vrši organizovanjem akcija suzbijanja uređajima sa zemlje, sa biocidnim preparatima koji su registrovani za primenu u zaštiti javnog zdravlja. Individualno se može puno učiniti održavanjem i čišćenjem kanalske mreže, divljih deponija, stavljanjem mrežica na septičke jame, burad i posude u kojima se drži voda za zalivanje bašti, košenjem trave i korova", zaključuje dr Ivan Alekić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. 

Da podsetimo, prskanje komaraca iz aviona zabranjeno je prema evropskim standardima, zbog čega se više ne primenjuje ni u Srbiji od 2014. godine. Ova metoda je, ukazuju stručnjaci, "dokazano najefikasnija", ali se suzbijanje sa zemlje pokazalo "jeftinijim i bezbednijim po okolinu".

Zaštita od komaraca

Od ujeda komaraca možemo da se zaštitimo nošenjem lagane odeće, sa dugim nogavicama i rukavima. Treba da se koriste kreme i sredstva protiv komaraca kojima se premazuje koža, ovo naročito treba da praktikuju deca i stariji.

 Foto: Shutterstock

Dobra zaštita su i mreže koje se postavljaju na prozore da ne bi ulazili komarci, a kada dođe do ujeda komarca, onda za ublažavanje svraba treba koristiti razne gelove i kreme, a oni koji su alergični i imaju ozbiljniju terapiju potrebno je da se jave lekaru. 

Da podsetimo, prskanje komaraca iz aviona zabranjeno je prema evropskim standardima, zbog čega se više ne primenjuje ni u Srbiji od 2014. godine. Ova metoda je, ukazuju stručnjaci, "dokazano najefikasnija", ali se suzbijanje sa zemlje pokazalo "jeftinijim i bezbednijim po okolinu".

Takođe, primetno je da u glavnom gradu ima više komaraca nego lasta. 

Ono što je važno znati, laste su efikasni insektojedi jer pojedu oko šezdeset komaraca i muva na sat. Zanimljiva je činjenica da samo jedna seoska lasta može da pojede oko 850 komaraca i muva za jedan dan, a za godinu dana oko 310.250 insekat