Njena poezija je puna ljubavi i poziva ljudima da budu dobri i plemeniti i da poštuju druge ljude, međutim, nikako ne treba zaboraviti poruku Desanke Maksimović budućim generacijama.
Foto: Wikipedia
Pesnikinja koja je preminula u 94. godini, 11. februara 1993. u jednom intervjuu je odgovorila novinarki koje su to glavne poruke mladim naraštajima, a njene reči odjekuju i danas.
"Prvo bih molila one koji su se tek rodili i tek počeli da rastu da gledaju da budu zdravi. Poruka prva da se sačuva zdravlje.
Druga bi poruka bila da se stekne što više znanja, da se ima radoznalosti za sav život oko sebe, i opipljiv i vidljiv i psihički. Da se sazna šta je bilo pre nas, dakle pre tog deteta, pa prema tome da se upravlja šta će posle biti.
Pa bih poručila da naravno vole ceo svet, sve ljude, ali ponajviše da vole svoju domovinu, da se sećaju uvek ko je za tu domovinu umro, ko je sve izginuo i da ne možemo mi nju harčiti onako kako je nama volja, nego otprilike prema idejama onih koji su za nju umirali.
Rekoh li znanja mnogo da steknu, da čitaju puno. Svaka knjiga donosi jednu novu oblast znanja. Pa zaboga, ova jedna šetnja po ovoj porti i meni samoj koja sam petsto puta ovde bila donela je neka znanja, a kamoli detetu.
Sve čega se dotaknemo i što pogledamo, donosi nam znanja, ali ja samo mlade ljude opominjem. Ja sam se starala da tako radim, ne znam jesam li uspela, drugi će o tome kazati", reči su Desanke Maksimović koje roditeljima i dan-danas služe kao smernica.
Iako pesnikinja i njen suprug nisu imali dece, ova poruka pokazuje da joj roditeljski pristup uopšte nije bio stran i utoliko je značajnija.
Kao najstarija u roditeljskoj kući, odgajila je brojnu braću i sestre. Brinula se o njima sve dok nisu postali svoji ljudi. Tako je proživela osećaj materinstva. "Kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala", ispričala je jednom prilikom Desanka Maksimović.
Desanka Maksimović je za života objavila oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila davne 1920. godine u časopisu "Misao".
Nakon što je čula za streljanje đaka u Kragujevcu 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama "Krvava bajka", koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu i objavljena je tek posle rata.