Postoje dve legende o nastanku tradicije kićenja jelke – a priča o zvezdi na vrhu jelke je tek predivna

Okićena jelka simbol je novogodišnjih i božićnih praznika. Kuće i stanovi se tada šarene od raznih lampiona, svećica… Ali, malo je onih koji znaju zašto se to radi.

Foto: Shutterstock

Legenda

Postoje dva verovanja o tome kako je nastalo kićenje jelki. Prema prvom, sveti Bonifacije je spasio život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se okupili. Na mestu gde se nalazio hrast nikla je jela, kao simbol Isusovog večnog života.

Prema drugom verovanju, pre više od dve hiljade godina, ispred pećine u kojoj se rodio Isus rasli su bor, kedar i jelka. Od sreće što se rodio božji sin, bor i kedar su se zatresli i poklonili mu plodove.

Jelka je počela da plače što nema plod i što ne može ništa da mu pokloni. Jedan anđeo se sažalio, skinuo zvezdu sa neba i dao je jelki. Jelka se savila i sa svog vrha nežno stresla zvezdu pored Isusa.

Prvi običaji

Ovo zimzeleno drvo je simbol večnog života kod mnogih starih naroda (Egipćani, Kinezi, Jevreji).

Još u 11. veku tadašnji stanovnici Nemačke kitili su za katolički Božić jelku. Tada je ovo zimzeleno drvo ukrašavano zrelim crvenim jabukama, dok su je pojedini Nemci kitili kolačima različitih oblika, ali i svećama.

Kult ukrašavanja jelke u Englesku je doneo princ Albert 1841. godine.

Za razliku od jelki koje su u Nemačkoj bile ukrašavane jabukama, princ je odlučio da svoje “božićno drvo” ukrasi bombonama, papirnim cvećem, mašnama…

Kada su Nemci u 17. veku naselili Severnu Ameriku, sa sobom su poneli kulturu ukrašavanja doma za vreme božićnih i novogodišnjih praznika.

Preko zapadnih misionara božićno drvo tokom 19. i 20. veka stiže i u Kinu i u Japan. Raskošni izgled koji simbolizuje sreću, obilje i blagostanje jelka je dobila u 21. veku.

Kićenje jelke

Jedan od najlepših običaja u vezi s nastupanjem Nove godine jeste kićenje jelke. Kako ćete okititi jelku u današnje vreme – stvar je ukusa, dovitljivosti, materijalnih mogućnosti, ali i znanja. Kada kitite jelku, ne preterujte s bojama, ali ne preterujte ni s preuranjenim kićenjem.

Ukoliko prerano okitite jelku, može se desiti da vas sav taj sjaj i blještavilo boja zasite pre vremena. Takođe, poželjno je da svaki ukućanin, pa čak i gost, stavi neki svoj ukras na jelku, kako bi se osećao prijatnije.

To ne moraju nužno biti kupovni ukrasi; podjednako lepa može biti i jelka okićena bombonama ili ukrasima koje sami napravite. Kada je reč o bojama za jelku, svaka od njih ima posebno značenje.

Prva plastična jelka

Kako se svetom širila tradicija kićenja jelki, rastao je i rizik njihovog istrebljenja. Upravo zbog toga, prva veštačka jelka napravljena je 1880. godine u Nemačkoj.

Ipak, neki ljudi i dalje kupuju prirodne jelke pa ih nakon što praznici prođu ponovo zasade.