Svako domaćinstvo u proseku uz malo truda može da uštedi između 5.000 i 10.000 dinara mesečno, a mi vam otkrivamo kakvim se sve trikovima služe naši sugrađani.
Da biste imali jasnu sliku o vašim finansijama, gde ste i šta pazarili i koliko ste potrošili, najbolje je da sve zapisujete na kraju dana. Dnevni troškovi su oni koji prolaze mimo nas potpuno neprimetno, ali i te kako odnose najveći deo iz kućnog budžeta. U tome su ubedljivo najbolji ekonomisti, domaćice i penzioneri, ali i sve više mladi ljudi uviđaju na kojim sve stvarima se može uštedeti.
Penzioneri su najrevnosniji kada je u pitanju pravilno raspoređivanje njihovih penzija. Jedan električar u penziji objašnjava da on mesečno mnogo uštedi jer nije pušač, sam popravlja kvarove po kući, koristi jeftinu struju.
- Postoji mnogo načina za uštedu, ja sam električar, pa ukoliko se nešto pokvari, tu mogu da uštedim i do 1.000 dinara, struju koristim racionalno, odnosno kada je jeftina, a s obzirom na to da imam sopstveni kotao za grejanje, kada je napolju toplo, ložim manje i tako uštedim drva. Takođe, mi penzioneri volimo da se okupimo u kućnoj režiji, pa ne idemo u kafanu nego kupimo materijal, sami pripremimo večeru, što nas košta mnogo jeftinije nego da smo otišli u kafanu - objašnjava on.
Penzioneri koriste i mnoge druge pogodnosti - pri RFZO prijavljuju svoja primanja kako bi bili oslobođeni učešća u participaciji za lekove, kupovinu namirnica obavljaju danima u marketima koji su određeni za popuste za penzionere, a račune za struju, komunalije plaćaju direktno kod javnih preduzeća.
Jedan komercijalista iz Niša, kaže da samo prateći akcije uštedi 5.000 dinara, račune plaća redovno da se ne bi gomilali i tu uštedi do pet odsto, a kod frizera ide jednom u dva meseca jer sama sređuje kosu.
- Suprug i ja imamo primanja oko 45.000 dinara i delimo sudbinu većine stanovništva Srbije. Najviše uštedimo dok pratimo akcije u trgovinama i to do 5.000 dinara. Obuću i odeću kupujemo van sezone jer su tada cene dosta povoljnije. Sve od kućnih aparata, kao što je mašina za veš, uključujemo noću i tu uštedimo i do četiri puta. Grejemo se na drva jer je najisplativije, odlazimo na odmor tamo gde su najpovoljnije cene i hranimo se u sopstvenoj režiji. Retko posećujemo restorane, sami pripremamo hranu, a namirnice nabavljamo na pijaci gde su povoljnije cene. Uz kuću imamo plac, pa ponešto i zasadimo. Sama pripremam i zimnicu, tako i poslastice - objašnjava ona.
Ekonomista iz Beograda još uvek je u potrazi za stalnim zaposlenjem, pa je tako prilagodio navike da bi uštedeo. Pre svega, primetio je da veći trošak predstavljaju cigarete. Ukoliko pušač kupuje paklu dnevno, u proseku potroši oko 7.500 dinara mesečno (ako uzmemo u obzir da kutija košta 250 dinara). Ukoliko se navika makar prepolovi, u startu se dobije 3.250 dinara. Vožnja automobilom svaki dan do posla košta od 10.000 pa i do 30.000 dinara, ukoliko je relacija veća.
- U zavisnosti od marke automobila, na pređenih 100 kilometra potrebno je bar 1.500 dinara, autobusom je to bar upola jeftinije, ili ukoliko sa nekim delite putne troškove. U gradskom prevozu u Beogradu jedna vožnja košta 89 dinara, ali tu su i varijante mesečne karte koje su povoljnije (3.200 dinara), ali opet po nekoj mojoj računici svoj auto voziti na plin je najisplativije i najkomfornije. Takođe, ukoliko se svaki dan doručkuje u pekarama i fastfudovima, to staje minimum 200 dinara. Isplativije je pazariti namirnice u marketima, pa čak pratiti i akcije, i praviti obroke kod kuće - objašnjava on.
Izvor: Blic