Čak i iskusni poznavaoci ajvara često ostanu u nedoumici kada treba da odgovore na pitanje – u čemu je razlika između ajvara i pinđura?
Foto: Shutterstock
Ako u istu jednačinu ubacimo i ljutenicu, malidžano, zakusku i ćopulu, dodatno smo vas zbunili, ali bez brige. Sada se pojavila jedna slika koja daje sve odgovore.
Sezona je pravljenja zimnice, a tu su nezaobilazni delikatesi od paprike, patlidžana i paradajza. Večita dilema šta je ajvar, a šta pinđur i da li je to jedan naziv za dva ista srpska specijaliteta od pamtiveka zbunjuje ljude. Pa, hajde prvo da rešimo tu dilemu.
Možda bismo i mogli da kažemo da je pinđur još jedna od brojnih varijacija ajvara, međutim, između ova dva, naizgled slična proizvoda, postoji razlika u recepturi, i naravno, u ukusu.
Dok je glavni sastojak pravog ajvara pečena paprika specifičnog dimljenog, slatkastog ukusa, pinđur, uz dodatak paradajza i belog luka ima nešto svežiju aromu i manje gustu strukturu.
Pravi domaći originalni ajvar tradicionalne recepture pravi se od samo četiri sastojka: crvene pečene paprike, nešto ulja, soli i sirćeta. Recepata za pinđur čini se, ima onoliko koliko je domaćinstava koji ga prave, ali osnovna razlika je u dodatku paradajza i seckanju paprike.
Foto: Shutterstock
Ajvar se pravi od crvene pečene paprike, ulja, soli i sirćeta. Letnja varijanta, ona koja se ne stavlja u tegle za zimu, ali se može čuvati u zamrzivaču, sadrži i pečen patlidžan.
Ko voli, može letnji ajvar praviti i samo od pečenog patlidžana, koji se usitni i u masu doda beli luk, sirće, so i ulje. Kada se letnji ajvar (i od paprike i od paradajza) čuva u zamrzivaču, začini se dodaju tek pred upotrebu u odleđenu masu.
Pinđur se pravi na drugačiji način uz isti osnovni sastojak – crvenu pečenu papriku ali se ovde dadaje i paradajz. Naravno idu i začini kao za ajvar. Ipak, sam postupak pripreme nešto je drugačiji. Jedna od razlika je i što se kod pinđura paprike ne melju, već seckaju.
Da biste napravili pinđur papriku treba ispeći na roštilju, očistiti je i iseckati. Sa paradajza skinuti kožicu i iseckati ga. U šerpu sipati ulje i staviti je na vatru da se ulje malo zagreje.
Dodati paradajz i sitno seckan beli luk. Kuvati dok paradajz ne raskuva, dodati seckanu papriku, seckan peršinov list, sirće, so,šećer, po želji feferone i kuvati oko 1h, da dobije finu gustinu.
Ukus pinđura u odnosu na ajvar nešto je blaži, jer paradajz blago kiselom aromom ublažava ukus pečene paprike, dok ga beli luk čini aromatičnijim. I tekstura im je različita, ajvar je nešto gušći, ali se oba mogu namazati na hleb ili koristiti kao prilozi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
“Taste atlas” izbacio je grafiku na kojoj su se našli tradicionalni namazi od povrća koji se spremaju u zemljama Balkana – sa istaknutim sastojcima za pripremu kako bi se jasno uočile razlike.
Na njoj se jasno vidi razlika između ajvara i pinđura o kojoj smo iznad pisali, a u imaginarnoj, podeljenoj tegli našli su se i ljutenica, malidžano, zakuska i ćopulu.
Dakle, u ljutenicu, pored paprike, idu paradajz, ljuta papričica i beli luk. Pinđur je „slatka“ verzija ljutenice i pravi se od pečene paprike, paradajza i belog luka, piše City Magazin.
Malo manje poznata kod nas je zakuska, rumunski jesenji delikates u teglici, od pečenog plavog patlidžana, pečene paprike, belog luka i kuvanog paradajza.
Ćopulu je varijacija na temu, pošto u njega ide pečeni plavi patlidžan, pečena crvena paprika, pečeni paradajz i beli luk.
Malidžano je jedini u kojem ne preovlađuje crvena boja paprike. Karakterističan je za Severnu Makedoniju i u njemu se miksaju pečeni plavi patlidžan, pečena zelena paprika, beli luk i senf.
Takođe na grafici se našla i informacija koji namaz odakle potiče. Pa je tako ajvar karakterističan za Srbiju i Severenu Makedoniju: ljutenica – Severna Makedonija i Bugarska; pinđur – Bosna, Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija, Albanija i Srbija; zakuska dolazi iz Rumunije; ćopulu iz Turske i Bugarske, a malidžano iz Severne Makedonije.