Potresna priča o deki iz Novog Sada koji je hteo da kupi majicu

Ogluveli od buke koja tutnji iz stresne i užurbane svakodnevice, često nemamo sluha za one – zaboravljene.

Foto: Shutterstock

Zaboravljeni od porodice, institucija i društva, naši najstariji sugrađani nalaze se na margini društva, a poslednje bitke za odbranu dostojanstva biju u tišini protiv najljućih neprijatelja, udruženih ruku pod ruku, starosti i samoće.

O tome svedoči potresna priča o jednom deki iz Novog Sada koja je nedavno objavljena na društvenim mrežama.

Novosađanka koja je podelila priču na Fejsbuku, navodno se našla na kasi u jednoj prodavnici odeće i posmatrala čoveka u dubokoj starosti koji je želeo da kupi majicu, kada je čula najtužnije reči, a epilog čitave priče prava je lekcija o plemenitosti.

“Na kasi red do pola radnje. Ispred mene skromno obučeni gospodin u dubokoj starosti, bosih nogu, obuven tek u plastične papuče mada vreme nije baš letnje i želi da plati pamučnu majicu sa mornarskim prugama. Stiska je uz sebe kao omiljenu igračku. Istrese svu sitninu iz dlana i nagovara momka na kasi da primi to što ima, i da mu ipak proda robu, ali prodavac ne sme. Pitam polušapatom iza starčevih leđa koliko mu fali i mašim se za novčanik da doplatim koliko treba. U tom neočekivano gospođa iza mene dodaje glasno “i ja ću dati”, skoro istovremeno javljaju se jedan za drugim ljudi iz reda, podelićemo, dobacuju mi. Dodaju novac kao u autobusu i u svega par sekundi na pultu ispred nas lepa gomilica novčanica. Izbrojim potrebno, a ostatak pružim gospodinu: “Imate i kusur”. “Znate”, objašnjava mi pitomi starac dok mu se oči cakle, “ja samo želim da umrem u njoj.”  napisala je žena i zahvalila se svojim sugrađanima na ovom lepom gestu i plemenitosti.