Prave prirodne atrakcije za turiste u Srbiji za koje ni ne znamo

Prošle godine nismo imali priliku da putujemo van zemlje. Ovaj put su se stvari promenile i konačno počele da dolaze na svoje, pa sebi možemo da priuštimo neko putovanje i vidimo prirodne atrakcije.

Foto:Shutterstock

U slučaju da niste ljubitelj mora ili da jednostavno niste uspeli da uštedite dovoljno novca kako biste otputovali na dalju destinaciju, uvek je preporuka da odmor pronađete u Srbiji.

Naravno, savet je da posetite mesta na kojima do sada niste bili, a verujemo da mnogi ljudi nisu čuli za određene destinacije koje nisu tako poznate.

Zagajička brda

Zagajička brda su predeo na severoistočnom obodu Deliblatske peščare. Sastoje se od peščanih dina koje su delom šumovite, a delom su prekrivene stepskom vegetacijom. U pitanju su brda koja su raštrkana i kao takva čine neverovatan prizor.

Foto:Shutterstock

Upravo je to ono što im daje jedinstvenost i draž. Do Zagajičkih brda možete doći peške ili biciklom, a predstavljaju divno mesto koje vam može poslužiti za jednodnevni izlet.

Na ovim brdima možete pronaći beg od svakodnevnice i gradske vreve, pa nema sumnje da ćete se zaista odmoriti i udahnuti svež vazduh.

Sa stepskog grebena se pruža pogled ka Dunavu i južnim Karpatima, dok se na severu jasno ocrtava Vršački breg.

Međutim, ako odlučite da se spustite dole među brda, vrlo verovatno ćete izgubiti orijentaciju i da ćete steći osećaj kao da ste u lavirintu.

Kako doći do Zagajičkih brda?

Zagajička brda se nalaze na samo 75 kilometara od Beograda. Pristup ovim brdima je moguć iz nekoliko pravaca, a najlepše je doći biciklom.

Preko Dolova, Mramorka i Deliblata stići ćete do centra za posetioce “Čardak” na južnom obodu Deliblatske peščare.

Dalje do Šušare vodi uzani put u dužini od 11,5 kilometara, koji negde po sredini preseca samu peščaru u smeru od juga ka severu.

Trebalo bi da obratite pažnju jer je ovaj put nezgodan za obična vozila, iako je većim delom asfaltiran.

Foto:Shutterstock

Preporuka je da svoja kola parkirate bliže Čardaku i da dalje produžite biciklom.

Na ulasku u selo Šušara, asfalt zavija u levo, dok za Zagajička brda treba produžiti pravo.

Nakon pet kilometara uz blagi, ali konstantni uspon, stići ćete na najvišu kotu Zagajičkih brda – kod spomenika i antene.

Možete nastaviti vožnju kroz peščaru i kivudavim putevima stići do stočarskog katuna na Zagajičkim brdima.

Drugi način na koji možete stići na ovu destinaciju jeste magistralnim putem Pančevo – Vršac.

Potrebno je u mestu Uljma skrenuti desno putem za Belu Crkvu. Ubrzo zatim u mestu Izbište ponovo treba da skrenete desno ka Šušari.

U nekom trenutku put se penje na breg i pravi blagu krivinu udesno.

Neposredno posle uspona i krivine treba ostaviti auto na prvoj raskrsnici i krenuti put Brda bicikom ili peške poljskim putem sa suprotne strane kolovoza.

Ovaj put je najkraća veza Zagajičkih brda i nekog asflatnog puta i iznosi 4 kilometara. 

Debeli Lug pustinja

Pustinjac u Debelom Lugu se nalazi na sedam kilometara od Majdanpeka prema Beogradu.

Debeli Lug poznat je po peščanim dinama Pustinjca na brdu Veliki Zaton.

Ova peščana pustinja nije prirodni fenomen, već predstavlja deponiju jalovine rudnika bakra i zlata u Majdanpeku.

Foto:printscreen/Youtube/Boban Bilav

Do ovog mesta možete doći sa glavnog puta prema Majdanpeku iz pravca Požarevca tako što ćete se isključiti sa leve strane gde stoji oznaka za Debeli Lug.

Kad prođete nadvožnjak sa leve strane, do pustinje vas vodi makadamski put na kome često idu kamioni.

Mnogi turisti koji znaju za ovu prirodnu atrakciju, smatraju da ona umnogome liči na najveću pustinju na svetu – Saharu.

Foto:printscreen/Youtube/Boban Bilav

Staza je obeležena, a za početni uspon će vam biti potrebno oko 40 minuta.

Važno je napomenuti da je za ulazak u Pustinjac potrebna posebna dozvola, a u svrhe planinarskih ciljeva za ulazak i boravak u ovoj pustinji organizuje se akcija već nekoliko godina unazad tokom meseca jula.

Vodopad Blederije

Vodopad Blederije se nalazi na obroncima planine Miroč na istoku. Ovaj vodopad nosi naziv i “kladovski smaragd”, a smešten je na 32 kilometar od Kladova i na oko 4 kilometara od sela Reka.

Rečica Blederija koja obrazuje ovaj bajkovit hidrografski objekat izvire na 190 metara nadmorske visine i zajedno sa svojim pritokama Sokolovicom i Suvajom se uliva u Ravnu reku, pritoku Dunava.

Foto:Shutterstock

Put koji vodi ka vodopadu je makadamski.

I pored otežanog silaska preko dva mostića i nastavak hoda uskim stazicama koje su poprilično klizave od nanosa vlažne zemlje i opalog lišća, naročito tokom kišnog dela godine, gromoglasan šum vode koji poziva i cvrkut ptica sa okolnog drveća navodi na zaborav ovih poteškoća.

26. decembra 2019. godine doneta je Uredba o proglašenju Spomenika prirode “Blederija”, kao zaštićenog područja druge kateorije – regionalnog, odnosno velikog značaja.

Površina Spomenika prirode “Blederija” je 398,87 ha i nalazi se na terirotiji opštine Kladovo.

Foto:Shutterstock

Ovaj kompleks je sačinjen od izvorišta same reke Blederije koji se sastoji od četiri kraška vrela, dva akumulativna vodopada od kojih je nizvodniji veći i upravo on predstavlja objekat hidrološkog nasleđa, a visine je oko sedam metara.