Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pomen na dan kada je Arhanđeo Gavrilo javio Devici Mariji da će roditi sina kojem će dati ime Isus.
Ovaj praznik spada u Bogorodičine praznike, uvek se obeležava 7. aprila i najviše ga svetkuju žene. Devojke i žene, posebno one koje žele potomstvo, odlaze u hramove i manastire i mole se Bogorodici.
Ali za Blagovesti vezuju se i buđenje prirode i početak poljskih radova, počinje setva, orezivanje, kalemljenje...
Običaj je da se očisti kuća i okućnica, ali žene ne bi trebalo da se češljaju..
Postojao je i običaj preskakanja buktinje koji je vezan i za verovanje da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna. Za onoga ko bi prekočio vatru smatralo se da je zaštićen od ujeda zmija. Ali zmije se na sam dan Blagovesti nisu spominjale.
Postojalo je i verovanje da je ovog dana dobro umiti se na potoku ili reci.
Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude presudan.