Predstavljamo vam 5 korisnih izuma iza kojih stoje neverovatne žene
Doprinos žena kroz istoriju je veoma važan, a njihove ideje i dostignuća treba da se istaknu i promovišu.
Foto: Shutterstock
Evo samo nekoliko primera u kojima su žene briljirale i svojim idejama olakšale život čovečanstvu.
Filteri za kafu
Melita Benc je 1908. tražila ukusniji način ispijanja ovog popularnog napitka. Nije joj se sviđao gorki ukus pića i mrvice koje su plutale u tečnosti, pa je počela da eksperimentiše sa listovima upijajućeg papira.
Nakon što je probila rupe na dnu čašice od mesinga i postavila papir, našla je rešenje i stvorila papirni filter za kafu. Dobila je patent za svoj izum i pokrenula svoju kompaniju za filtriranje kafe iz sobe u svom stanu.
Monopol
Elizabet “Lizi” Magi je osmislila prvu verziju igre, patentirajući je 1904. godine kao The Landlord’s Game. Htela je da koristi igru da nauči širu populaciju o ekonomskoj nejednakosti, pa je prodala patent za Brothers Brothers za 500 dolara.
Trideset godina kasnije, čovek po imenu Čarls Darov preimenovao je i redizajnirao svoj koncept kao Monopol. Prodao ga je braći Parker 1935. godine, a da nije spomenuo The Landlord’s Game.
Foto: Unsplash
Brisači
Tokom posete Njujorku 1902. godine, Mari Anderson iz Alabame primetila je kašnjenja uzrokovana vozačima, koji su se zaustavili da očiste sneg i vodu sa svojih vetrobrana.
Skicirala je rešenje: brisač sa polugom unutar automobila. Anderson je dobila patent za ovaj izum 1903. godine. Ispočetka su je ismejavali, ali su kasnije shvatili koliko su brisači neophodni i važni za sigurnu vožnju.
Foto: Unsplash
Bežična tehnologija
“Najlepša žena na svetu”, Hedi Lamar, odgovorna je za Wi-Fi. Glumica je bila poznata po svojoj ulozi na velikom ekranu, ali Lamar je bila više od lepog lica. U stvari, Holivud joj je dosadio.
Tokom Prvog svetskog rata, Hedi Lamar je zajedno sa Džordžom Antejlom stvorila “radio sa širokim spektrom”. Sistem je dizajniran za precizno vođenje torpeda putem radio signala.
Foto: shutterstock
Programski jezik i računarski softver
Dr Grejs Hoper bila je matematičarka i fizičarka , koja je pomagala u stvaranju prvog kompjuterskog softvera. Godine 1953. izumila je program nazvan kompajler, koji je preveo ljudske instrukcije u izvorni kod računara.
Ovaj program je dizajniran da ga koriste preduzeća za funkcije kao što je platni spisak i automatsko fakturisanje. Rad dr Hoper, na kraju je doveo do razvoja univerzalnog kompjuterskog jezika.
0
0
