Najlepši stihovi Dobrice Erića

Čuveni dečiji pesnik, prozni i dramski pisac Dobrica Erić preminuo je u 82. godini posle duge i teške bolesti. Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca).

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Удружење "Ћирилица" Београд (@cirilicabeograd) дана 1. Нов 2015. у 11:15 PST

Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica.

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Ovo su citati iz poezije ovog vrhunskog pesnika:

"Ja tugujem i šta je tu smešno? Zaljubih se, prvo, pa pogrešno! Nije meni što mi duša pati, već što ona neće da me shvati."

"Maslačak bi pred njom klek'o! Kad se ona poljem šeta. Ja sve strepim da je neko ne ubere mesto cveta!"

"Kriv sam tvrdoglavac, što sam pravoslavac i svetosavac, i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!"

"Koliki li je prešao put taj gutljaj meda, ta čista krvca, od srca zemlje do mog srca?"

"Svoj sjaj i cvrkut te ptice bele, prospu po mojoj kosi k'o svice, pa svu noć sanjam žarke predele, zlatnu jabuku i paunice..."

"Ruke što su vazdan milovale gvožde, sad na njenim vrelim bedrima vijore. Ratar ljubi tako ko da mulja grožde. Ratar grli ženu ko da njivu ore."

"I zalud će mi trave bajati i suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati, u krugu što se ne briše ničim."

"Rulje bivših ljudi, ubica i golja, čopori robota i drugih monstruma, palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma, oko koje kao najlepše odive, cvetaju lipe, jabuke i šljive."

"Plači, voljena zemljo, oljagana i sama. Suze su tvoje davno ušle u pesmarice. Još nisi sve dečje kosti ni povadila iz jama, a već ti opet bacaju decu u jame bezdanice."

"Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi, a iznutra - pravo pravcato dete."

"Kokajte se, kokice, koga volim, doći će. Doneće mi lončiće i srebrne zvončiće!"

"Kućica tesna, kandilo nesna i oči pune tihog blistanja. Dva bleda lica i ljubičica u pozlaćenom ramu svitanja."