Živite slobodno i bez strahova... Da li znate šta je zona komfora i kako da izađete ako ste i dalje u njoj?
Foto: Shutterstock
Da li vam se čini kako vam je svaki dan isti? Odete na posao na kom se umorite, vratite se kući gde obavljate druge obaveze, zatim legnete u krevet da se naspavate, kako biste ujutru opet ustali za posao.
Verovatno s vremena na vreme postanete svesni te kolotečine u koju ste zapali. Tada osetite nezadovoljstvo, razmišljate o propuštenim prilikama i o tome šta biste sad najviše voleli, a to je neverovatno daleko od vas.
Na kraju, utešite sebe mišlju da je život jednostavno takav i da čovek ne može da ima sve što poželi. Pristajete na “poznatu nesreću” jer smatrate da je ona neminovna, pa nastavljate da “uživate” u svojoj svakodnevici.
Iako većina ljudi udoban način života smatra poželjnim, istina je da on može negativno da utiče na samog čoveka.
Time što se ljudi okružuju samo udobnim, poznatim i predvidivim stvarima, oni se zapravo unazađuju i sprečavaju sebe da napreduju i ostvare ono što zaista mogu, ako iskoriste svoje pune kapacitete.
Ta pasivnost, nemogućnost da se čovek otrgne od udobnosti i mirne svakodnevice, veoma često je uzrokovana samo strahom i nesigurnošću.
Zona komfora je niz navika, ustaljenih ponašanja, uobičajenih obrazaca interakcije sa istim ili sličnim grupama ljudi. Čovek u zoni komfora, iz straha od neizvesnog ishoda, odbija da radi stvari koje do tada nije radio, a želeo je.
Umesto da potraži novi posao, čovek radije obavlja onaj posao u kome ne uživa, jer se plaši neuspeha i rizika koji promena posla nosi sa sobom.
Isto tako, uživajući u zoni komfora, čovek provodi vreme sa poznatim ljudima koji mu ne prijaju, ostaje u odnosu u kom nije srećan i živi život koji zapravo nikada nije želeo.
Skakanje sa bandžija, putovanje u Afriku, iskreno iskazivanje svega što mu je na srcu – čovek u zoni komfora gleda samo na televiziji, dok potajno želi da se to desi i njemu, ali ubeđuje sebe da to i jesu samo stvari koje se vide na ekranu.
Tu čežnju u sekundi suzbiju pomisli o brojnim lošim ishodima do kojih iskorak u pravcu ostvarenja želje može da dovede. Oni su ćesto realni, ali daleko od toga da su sigurni.
Svaki put kada se kratko izađe iz te zone, čovek oseća strah, nesigurnost i nelagodu, što je sasvim normalna pojava. Ipak, ispod toga, čovek oseća pritajeno zadovoljstvo i čežnju da to uradi ponovo.
Izlazak iz zone komfora ne mora da bude rizičan i opasan, naročito ako ne predstavlja preveliki iskorak, radikalnu promenu načina života ili povređivanje bliskih ljudi.
Najbolje rešenje je da čovek krene u promenu korak po korak. Sve manje vremena provodite sa ljudima koji vam ne prijaju, pre nego što date otkaz, potražite novi posao, pre nego što raskinete vezu u kojoj ne uživate, pokušajte da razgovarate sa partnerom i da rešite probleme.
Imajte u vidu da je život samo jedan i samo vaš. Sve što poželite, apsolutno možete da ostvarite ako do toga dolazite na pravi način. Ne dajte da vam ta zona komfora zarobi.
Shvatite da je sve što ste do sada radili, način na koji provodite vreme i život jednom rečju, samo navika, a ne neko čarobno mesto. Promene posmatrajte kao izazov, a ne kao potpuni zaokret u životu.
U pomeranju sopstvenih granica i promeni načina života, treba da budete uporni, jer ćete samo tako proširiti svoje vidike. Samo tada će vam se ukazati nove, ranije možda i neviđene mogućnosti, čime vi ponovo počinjete da se razvijate.