Pretnje i kazne neće uroditi plodom: Savetnik za roditelje upozorava gde greše

Pretnje i kazne neće uroditi plodom: Savetnik za roditelje upozorava gde greše

Roditeljsko kažnjavanje kao način disciplinovanja dece usmereno je na loše ponašanje sa ciljem da se ono popravi.

Foto: Shutterstock

Postoje roditelji koji pribegavaju ovakvom modelu vaspitanja, dok drugi radije biraju učenje lekcija bez kažnjavanja.

“Ako odmah ne dođeš ovamo, odlazim bez tebe”, ili: “Ako ne prestaneš udarati po sedištu, izbaciću te iz auta”.

Jeste li i vi nekada rekli nešto slično svom detetu?

Takve pretnje nisu nikada donele dobro, smatra nemački onlajn savetnik za pitanja o odgajanju dece, Ulrik Ricer-Sahs. On dodaje da roditelji koji ih pak postavljaju samo zavaravaju njihovu efikasnost.

On kaže da postoji dosta klišea koji se temelje na zastarelim ili pogrešnim pretpostavkama o tome kako deca postupaju.

Ne možete kazniti dete baš svaki put kada se ne ponaša onako kako ste vi zamislili.

Pretnje i ucene koje se ne ponavljaju često, i više su izuzetak nego pravilo verovatno neće imati veliki uticaj na dečji razvoj i njegovo shvatanje realnosti i života.

Međutim, ako se celokupno vaspitanje bazira na takvim metodama, velika je verovatnoća da će ostaviti posledice.

Ako zapretite kaznom, morate je brzo sprovesti i mora se jasno odnositi na određeno loše ponašanje.

Ako vašem detetu zapretite da ćete ga izbaciti iz automobila, time ćete ga samo uplašiti. To nema efekta, kaže Ricer-Sahs.

Pretnje nisu metoda discipline i najčešće ne nude nikakav uvid u razlog lošeg ponašanja.

Tako mu nećete dati bolji primer ponašanja koji je povezan s vrednostima. Češće se koriste kao način kažnjavanja ili čine mališane uplašenim, u nadi da će se ponašanje promeniti.

Ricer-Sahs takođe upozorava da će vam u jednom trenutku nestati sve drastičnije pretnje ili više neće biti efikasne.

Kako biste reagovali kad bi vam dete na pretnju odgovorilo: “Ok, učini to!”

Ako detetu pretimo nečim što ne možemo uraditi, to je kao da “pucamo u prazno”. Time ništa ne postižemo. S vremenom, dete će prestati da nam veruje, što dovodi to toga da naredne pretnje neće biti efikasne.

Ako pretnja nije bila efikasna, dete treba kazniti u skladu s izgovorenom pretnjom. Sigurno je da ga nećete izbaciti iz automobila.

Veoma je važno biti dosledan kod sprovođenja kazne, što znači da nećemo naknadno smanjiti dužinu kazne.

Po njegovom mišljenju, pribegavanje metodi “ako-tada”, je efikasno kada mu je cilj naučiti dete nekom pravilu, ograničenju ili normi, kao što su na primer jasna pravila o upotrebi mobilnog telefona.

To se može primeniti i da bi se ukazalo na loše posledice nedoličnog ponašanja: Na primer: “Ako ne uradiš domaći zadatak, imaćeš problema kad dođeš na nastavu.”

I još jedna važna napomena – nikada dete ne smemo kažnjavati tako da mu uskratimo zadovoljenje osnovne potrebe, poput “danas za tebe nema večere”.