Da li i vi ponekad pričate u snu? Evo zbog čega se to dešava

Somnilokvija ili pričanje u snu, jedan je od oblika parasomnije, odnosno smetnji u ponašanju za vreme spavanja. Karakteriše ga pričanje u dubokom snu, vrlo je često i ne smatra se medicinskim problemom.

Foto: Shutterstock

Ljudi u snu pričaju najviše 30 sekundi u kontinuitetu, ali neki to mogu da ponove i po više puta tokom noći. To su ponekad vrlo jasni izrazi pa se potpuno može razumeti šta spavač govori.

Ipak, ponekad će to biti mumlanje koje se teško može razumeti, pa će vam se, dok slušate, činiti da se obraćaju sami sebi. Neki šapuću, a neki i viču.

Polovina dece između tri i deset godina priča u snu i samo mali broj odraslih – oko pet odsto. Neki mogu da pričaju svaku noć. I muškarci i žene to rade to podjednako. Stručnjaci veruju da je pričanje u snu nasledno.

Zašto pričamo u snu?

Naučnici još nisu sigurni da li pričamo u snu ili ne, jer se somnilokvija javlja u svim fazama sna. U većini slučajeva je potpuno bezopasna, ali ponekada može da bude znak poremećaja spavanja ili određenog zdravstvenog stanja.

Tokom noćnih mora ili strahova deca vrište, viču i udaraju se. Teško ih je probuditi iz tog stanja. Deca koja imaju noćne more češće mesečare i pričaju u snu. Pričanje u snu može da se javi tokom mesečarenja, ali i poremećaja ishrane u snu, stanja u kojemu čovek jede u snu.

Poremećaj u ponašanju za vreme REM faze sna može da rezultira vikanjem, pa čak i nasilnim ponašanjem.

Da li treba da se probudi osoba koja priča u snu?

Ako onog ko priča u snu probudite, a ko je inače hronično neispavan, on može da prestane da priča na kratko, ali čim ponovo zaspi, nastaviće sa pričom.

U većini slučajeva, pričanje u snu prestaje samo od sebe. Ukoliko imate ovaj problem neophodno je da isključite alkohol iz upotrebe, naročito u večernjim satima, a takođe izbegavajte kofein, i naravno, pokušajte na sve načine da izbegnete nerviranje, piše Objektiv.