Kada su deci zaista potrebni privatni časovi?

Nekada su privatni časovi bili redak izuzetak, a sada su postali pravilo, tako da je malo dece i roditelja koji ne posežu za ovom pomoći u učenju i savladavanju gradiva. A da li su i kada oni stvarno potrebni?

 Foto: Shutterstock

Dečji psiholozi i pedagozi mahom smatraju da privatni časovi u redovnim okolnostima, tj. kada dete redovno pohađa nastavu uglavnom nisu potrebni. Prema njihovom mišljenju, izuzetak su samo situacije kada dete iz nekog razloga, bolesti recimo, nije duže išlo na časove ili kada mu jednostavno neki predmet ne ide. 

Privatni časovi, smatraju stručnjaci, osim što su nepotreban, materijalni trošak za roditelje, negativno utiču i na decu. Naime, deca kada znaju da će im neko kod kuće pomoći, ne paze na času, čak ometaju i druge đake u praćenju nastave. Sledeća loša stvar jeste što se kod njih ne razvijaju radne navike koje će im kasnije u životu, ne samo u učenju, biti neophodne.

 Foto: Shutterstock

Umesto uzimanja privatnih časova roditelji bi, barem đacima u nižim razredima mogli i sami da pomognu. Međutim, roditelji se obično žale da nemaju vremena za to, a valjalo bi da ga nađu, jer bi kroz zajedničko bavljenje domaćim zadacima, jačali i uzajamnu vezu sa detetom.

Umesto privatnih časova, deca koja imaju problem u savladavanju gradiva, mogu da idu i na dopunsku nastavu u školi, ali i da uče zajedno sa vršnjacima. Poznato je da takvo učenje obično da dobre rezultate i kod mlađih školaraca, a naročito kod onih starijih.

 Foto: Shutterstock

Za razliku od osnovaca, kod srednjoškolaca i studenata uzimanje privatnih časova, nekada i te kako ima smisla i  neophodno je.