U poslednje vreme sve češće se govori o uticaju digitalnih tehnologija na opštu pismenost stanovništva. Proverite i vi svoju pismenost.
Foto: Shutterstock
Srkaćenice, brzo kucanje, želja da što pre pošaljemo poruku, kao i količina komentara prepunih raznih grešaka koju možemo videti na interentu, utiču na sve manje baveljnje jezičkom kulturom.
Sve je veći broj mladih ljudi koji uspešno završavaju fakultete, postaju stručni u svojim oblasnima, odlično govore strane jezike, a nemaju ni osnovno poznavanje pravopisa i gramatike svog maternjeg jezika.
Koje su to greške koje možemo da vidimo gotovo svakodnevno?
"Neznam" je bol u duši za svakog lingivstu i poštovaoca maternjeg jezika. Kada stoji uz glalole, rečca NE se piše odvojeno uvek sem kada je reč o sledećim slučajevima: nisam, nemoj, neću, nemam.
Iako ćemo često pročitati ili čuti na televiziji da neko govori ,,obzirom“ ne postoji situacija u kojoj je to pravilno. Uvek kada želimo da upotrebimo ovaj izraz kazaćemo: ,,s obzirom“.
Dali ti je jasno, baš zvuči kao svađalački komentar ostavljen u besu negde na internetu. Uvek kada želimo da postavimo pitanje u kome ćemo koristiti ovu konstrukciju, moramo napisati odvojeno - "da li".
Glagol kojim iskazujemo da nam je žao zbog nekog postupka u infinitivu je izviniti, pa ćemo reći: izvinio/la sam se. Ukoliko kažemo izvinuo sam se, koristimo glagol izvinuti, koji baš i nema mnogo veze sa onim što zapravo želimo da kažemo.
Izuzetno česta greška, iako je toliko puta ponovljeno da se uvek piše odvojeno – sa mnom.
Nažaost, ova greške česte su i kod fakultetski obrazovanih ljudi, izuzetnih stručnjaka, iako im se sve vreme u vezi sa tim greškama skreće pažnja.
Koje greške biste vi dodali na ovaj spisak?