Prva beba pingvina iz beogradskog zoo vrta uživa u letu
Beograd je dobio prinovu: u zoološkom vrtu je 30. aprila rođena prva beba pingvina koja je pozirala posetiocima koji su se zatekli tu.
View this post on Instagram
O podmlatku u pingvinskom jatu brine veterinar dr Jožef Ezveđ koji je ostvario dečački san da se bavi divljim životinjama a sada je dobio priliku da se brine o mladunčetu koje je izašlo iz ljuske jajeta na Veliki petak i čiji pol se još uvek ne zna:
- Pol se kod pingvina određuje preko DNK analize. Postoje takve životinjske vrste gde polni diverzitet nije izražen i ne možemo tačno da odredimo kojeg pola je mladunče. Mužjaci jesu malo krupniji ali to nije pouzdan znak kako bismo tačno utvrdili pol. Zato je neophodno da se uzme malo krvi ili perje kako bi se uradila DNK analiza i onda ćemo biti sigurni da li je u pitanju dečak ili devojčica. Ali sa tim ćemo sačekati jer ne želimo bebu da maltretiramo. Još je malo mladunče i ne bismo hteli da mu diramo paperje, kaže za 24sedam veterinar vrta Jožef Ezveđ.
View this post on Instagram
U Zoo vrtu su već pripremili ime: ako bude dečak biće Petko, a ako se ispostavi da je mladunče ženskog pola biće Petka:
- Sa tri meseca bebica postaje samostalna i može sama da jede. Sada je još uvek hrane roditelji. Kad nahranimo roditelje, oni progutaju hranu, vare je sat vremena u stomaku i polusvarenu ribu vraćaju u usta, a onda beba jede direktno iz njihovih usta jer još uvek nema razvijen digestivni sistem pripremljen za varenje.
View this post on Instagram
Veterinar Jozef kaže da bi ljudi trebalo da slede primer pingvina kao roditelja:
- Od onog trenutka kada ženka snese jaje, tokom perioda inkubacije, mužjak i ženka naizmenično leže na jajetu. Sedam ili deset dana ženka, pa onda mužjak. Onda ženka može malo da odahne, da ode da se kupa, provodi. Za to vreme mužjak disciplinovano sedi i čuva jaje. Kad se pile izlegne, zajedno hrane bebu. Jako su odani, čuvaju je od ostalih ptica, vrana, svraka koje naleću ali isto tako i od drugih pingvina.
View this post on Instagram
Beogradski zoološki vrt trenutno ima jato od 16 pingvina i za njih je sve ovo novo jer i oni prvi put vide mladunče:
- Gledaju na njega kao na ružno pače. Čim beba izađe iz pećine, roditelji su pored njega.
Pingvini su stigli u beogradski Zoo vrt pre dve godine:
- Pre nego što su došli, morali smo da se edukujemo jer je to specifičan posao. U Beču i Budimpešti smo učili kako i koliko se hrane, uglavnom jedu 300-500 grama ribe dnevno, svakodnevno dobijaju vitamine, učili smo na koje bolesti su osetljivi, kojim lekovima se tretiraju.
Pingvin tata Mane je iz severne Afrike a mama Zone je stigla iz Švajcarske:
- Dali smo im razna imena: Egipćanin, jednog pingvina zovemo Svraka, tu je i Zvezdana, Žuto-zeleni, Pero, Gertruda. Tereza je stigla iz Beča i ime je dobila po Mariji Tereziji.
View this post on Instagram
Većini je kumovala žena koja o njima brine Almira Ganijovski Jović:
- Mi ih svakog dana hranimo uvek u isto vreme, u 11.30 i oni tačno znaju kada se pojavim ja ili veterinar Joška. Raduju se, skupljaju, rone, skaču iz vode, plivaju po bazenu.
View this post on Instagram
Ali znaju i da se naljute:
- Kada se najedu, onda izađu na suvo, na sunce da vare i sređuju perje i mažu ga lojem iz trtičnih žlezda kako bi im perje bilo vodonepropusno. Kada zauzmu stenu gde vare, tek ponekome dozvole da dođe na njihovu teritoriju. Znaju da budu ratoborni, i verbalno i fizički. Čuvaju svoju teritoriju i na to su osetljivi.
Upravo rođeno mladunče pripada grupi Humboldtovih pingvina koji potiču iz Južne Amerike.
Ime su dobili po istraživaču Aleksandru von Humboldtu i hladnoj morskoj struji koja se proteže duž zapadne obale Južne Amerike, od Čilea do Perua.
Ovi pingvini stvaraju svoj dom na peščanim plažama i stenovitim obalama i uglavnom žive između 20 i 25 godina. Nažalost, to je vrsta kojoj preti izumiranje.
0
0
