Prvi hotel u kojem se sobe zovu po srpskim prezimenima – „Nadamo se da će gosti umeti da pročitaju“

Grad u Severnom Banatu, Kikinda, odavno je poneo epitet svetske prestonice sova ušara, a kako je u novembru broj ovih životinjica u gradu najviši na planeti, mesec je nazvan - sovembar.

Ove godine sugrađani će pokušati da ugoste još jedne ptičje goste, ovaj put beogradske vrapce, u jedinstvenom hotelu, napravljenom samo za njihove potrebe.

Radmila i Miloš Kozomara, supružnici iz Kikinde, gaje ljubav prema krilatim životinjama, moglo bi se reći od malih nogu, a zajedno su i članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kada im posao i porodične obaveze dozvoljavaju, grade kućice za ptičice, uglavnom za svoje dvorište, ali ih neretko i poklanjaju.

Znajući za njihovu ljubav, Radmilina koleginica ponudila je supružnicima infrastrukturni projekat, koji se ne odbija.

Koleginica me je pozvala i pitala da li su nam potrebni stari, drveni sandučići. Mislila je da možda možemo da ih pretvorimo u kućice.

Poduhvat su prihvatili, a tri nedelje kasnije nastao je jedinstveni "hotel za vrapce", koji će prve goste primiti na proleće.

Okrenuli smo sandučiće za 180 stepeni, kako bi otvori bili gore, a zatim smo popravili sva vratanca koja nisu valjala i skinuli smo delove na koje bi ptići mogli da se povrede.

Razmišljali smo o tome da možda nacrtamo nešto na sandučićima, ali smo se odlučili da ostanu u izvornom stanju, jer ptice privlači što prirodnije stanište - objašnjava Kozomara.

Nakon izvršene reparacije, bilo je potrebno naći i savršenu sredinu za hotel, a odabir je pao na gradsku biblioteku "Jovan Popović".

Poslali smo ponudu na više adresa, a direktor biblioteke ju je sa oduševljenjem prihvatio. Takodje, smatramo da smo napravili pravi izbor. jer je dvorište biblioteke prelepo i okruženo je zelenilom. što prija pticama - dodaje ona.

Kao i direktor, i mnogi drugi su bili oduševljeni njihovim poduhvatom. Kažu da nisu verovali da će 100.000 ljudi saznati za ovaj neobičan hotel za tako kratko vreme.

Mi uopšte nismo ovo započeli s ciljem da svi saznaju za to što smo uradili, više smo fotografiju postavili kako bi poslužila drugima kao dobar primer. Reakcije su divne, nema nijedne negativne.

Javljaju se poštari i kažu da su u te sandučiće svojevremeno ubacivali poštu, drugi nas u šali pitaju zašto nismo napravili recepciju u sredini, podržavaju nas i pitaju se da li će vrapci umeti da pročitaju natpis - govori Radmila.

Da li će trebati "soba više"?

Kapacitet hotela je 30 soba, a namenjene su kako ljubavnim parovima, tako i mamama i tatama sa ptićima. Svaku sobu krasi jedinstveni naziv, pa će tako vrapčići moći da odsednu u apartmanima "Jovanović", "Petrović", "Simić"..., odnosno u sobama koje su naziv dobile po prezimenima porodica koje su im pružile privremeni dom. 

Kao i svaki "all inclusive" hotel, hrana će i u ovom biti dostupna u restoranu "dvorište".

Ptičice u proleće traže svoj novi dom i nadamo se da će biti prvih stanovnika u aprilu. Svi taj trenutak iščekujemo s nestrpljenjem. Imaju sve uslove da se usele i izlegu.

One se ne hrane u samim sobama, ali ćemo možda obezbediti hranillicu u dvorištu - objašnjava Kozomara.

Ljubav koja se prenosi generacijama

Otac Radmilinog supruga više od 60 godina gajio je takmičarske golubove - tiplere, pa je tako ljubav prema krilatim životinjama preneo i na svog sina.

Više od decenije Miloš i ja pravimo kućice za ptiće, ali i kao mala sam ih sa svojim roditeljima pravila. Sada tu ljubav prenosimo i na našu decu. Često nam pomažu u njihovoj izradi, daju nam ideje kakav bismo krov mogli da napravimo, docrtavaju ih i slično - priča Radmila.

Trenutno u kući nemaju nijednu pticu, ali su svojevremeno pomogli jednom sokolu da se što pre vrati u prirodu.

Suprug je sa našim kumom spasao vetrušku koja je ispala iz gnezda. Tada nismo znali za Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, inače bismo im se sigurno obratili za pomoć.

Vetruška po imenu Tican je kod nas provela oko dva meseca. Kavez je bio mali, te nismo imali drugog izbora nego da ga pustimo da bude "slobodan" u stanu.

To je ptica koja ima oštre kandže i grabljivica je, te apelujemo da joj nije mesto u zatvorenom prostoru. Uz nekoliko pokušaja da uvežba letenje, pustili smo je - dodaje Radmila.

"Hotel za vrapce" samo je jedan primer kako naše malo, može nekome da znači mnogo, stoga je Radmila apelovala da kada god imamo parče drveta, uz malo kreativnosti sastavimo kućicu za ptice, jer njih je sve manje.

Svako može da pomogne i ostavi im negde dom - zaključuje ova Kikinđanka.