Jednostavan način da pomognemo sami sebi.
Nema televizora, zvona telefona, zvuka saobraćaja.
Zvuči sjajno, zar ne?
Iako to nije baš uvek ostvarljivo, stručnjaci savetuju da bar dva sata dnevno provedete u totalnoj tišini. Kako navode, to će preporoditi vaš organizam.
Ukoliko bi mogli sebi da priušte jedan ili dva sata tišine svaki dan, učinili bi nešto vrlo zdravo za naš um i naše telo.
U tišini, naš mozak se počinje prilagođavati na mirnije stanje bića i tada se osećamo opušteno i mirno. Mi regulišemo disanje usporavanjem našeg mozga, umesto da se fokusiramo na stresne događaje.
Mogli bi čak da se oseećamo pospano. Zamislite da ne morate da gledate TV ili slušate radio ili da ne morate da imate svoj mobilni telefon.
Daleko od tehnologije na kratko, bićete u kontaktu sa samim sobom. Tišina vam to pruža.
Dokazana je činjenica da tišina ima moć da pomladi i popravi naše ćelije u mozgu. Ako dva sata dnevno provedemo u tišini, vaš mozak će započeti proces popravka.
Vaša memorija će početi da se poboljšava, bićete odmorni i vaša tolerancija na stres će se povećati. Jači mozak znači jače telo.
Foto: Shutterstock
Sve počinje u tim malim sivim ćelijama. One reaguju na ono čemu ih izlažemo. Dakle, ako hranimo naš mozak s dobrom hranom (slikovito rečeno), on će postati zdrav i proces starenja će se usporiti.
Nadam se da niste zavisni od televizije, radija i pametnih telefona. Dobro, postoji mogućnost da smo zavisni od jedne od ovih stvari, ako ne i više.
To je savremeni način života, pa ne možemo to lako izbeći. Da li ste ikada zastali i razmislili o tome kakav bi vaš život bio kada ne bi posedovali TV?
Razmislite o svim besmislenim emisijama i vestima koje gledamo na TV – u. Na kraju, šta mi radimo?
Radimo, dolazimo kući, zaspimo pred televizorom, idemo u krevet, sledeće jutro se budimo i sve to ponavljamo.
Izbacivanjem ovih stvari iz svog života, pronaćićete bolje načine na koje možete provesti vreme ili s porodicom i prijateljima ili sami sa sobom.
Zadovoljstvo dolazi kada odbacite loše navike i zamenite ih onim boljim. Trošenje slobodnog vremena na taj način dopašće vam se zagarantovano.
Foto: Shutterstock
Kada sedimo u tišini, zapravo postajemo svesni našeg okruženja, ali u drugačijoj dimenziji. Čujemo zvukove koje pre nismo primećivali – šum vetra ili možda lišće koje nežno dodiruje jedno drugo, grane drveća koje se pomiču, možda daleki zvuk životinje…
Ako smo u gradu, možemo početi da obraćamo pažnju na svaki zvuk, ali na konstruktivan način. Ne samo da se naš sluh poboljšava, već i sva naša druga čula se sele u neku drugu dimenziju i tada dobijamo najviše od njih. Možemo videti stvari koje nismo pre primećivali. Tišina čisti naša čula, pa ih deblokira.
Kada mirno sedimo, dajemo našem mozgu tačno ono što mu je potrebno: fokus. To dolazi prirodno. Fokus – ne znači razmišljanje o nečemu konkretnom, to nije vrsta fokusa koju nastojimo da postignemo za vreme meditacije.
To je drugačiji fokus, gde je vašem umu zapravo dozvoljeno da luta od misli do misli. Ali, primetićete u praksi, namerno ili nenamerno, da se vaš tempo usporava i to će se odraziti na vaš oraganizam na puno zdraviji način.
To će vam pomoći da poboljšate vašu pažnju i sposobnost koncentracije. Nakon što poboljšate ove veštine, vaša sposobnost učenja će početi da rastw, a time i vaše pamćenje.
Foto: Shutterstock
Ne možete pobeći od svojih najdubljih misli kad sedite u tišini. U jednom trenutku, shvatićete da ste zaista sve više otvoreni svojim osećanjima, mislima, svojim željama, svojim žaljenjima, svojoj tugama.
Kada provedete vreme sami u tišini, vi počinjete gledati sebe, ne kao odraz u ogledalu, već se gledate drugačijim očima. Očima vašeg uma.
Kako učite da budete iskreni prema sebi, vaše komunikacijske veštine će se poboljšati, ne samo sa samim sobom, već i s ostatkom sveta.
Bićete u mogućnosti da bolje identifikujete svoje probleme, pa ćete biti u mogućnosti da im se približite na mirniji i razumniji način u kojem ćete lako pronaći rešenja.
U našim užurbanim životima, preopterećeni smo poslom, porodičnim problemima, problemima koje nam uzrokuju drugi ljudi … živimo u žurbi i život nam prolazi. Trebamo usporiti i okusiti svaki sadašnji trenutak.
Tišina nam pomaže u tome. To smiruje naša tela i opušta nas. Postajemo svesniji sadašnjeg trenutka i uči nas da cenimo “sada”.