Psihološki trik koji će vam pomoći da jednom zauvek ostavite prošlost tamo gde joj je i mesto

Samo zato što je neko iskustvo prošlo, ne znači da je gotovo. Ako emocije nisu obrađene i procesuirane, njihova energija ostaje zarobljena u nama, u našim ćelijama, u telima i psihi.

Foto: Unsplash

Čuvamo duboko u sebi povrede i traume na koje smo zaboravili, jer smo ih potisnuli. Ali, one postoje u nama, kao brana koja sprečava ne samo da nas bolna osećanja preplave, već nas onemogućava da ih prevaziđemo i rastemo i razvijamo se.

Prošlost se ukopava u nas i ograničava našu sposobnost da doživljavamo nova i oslobađajuća iskustva. Dakle, moramo se osloboditi prošlosti, da bismo mogli rasterećeni da idemo dalje.

Umesto da prihvatimo načine na koje mislimo da nismo uspeli, da nas je život razočarao, moramo pronaći način da vidimo šta se nalazi u središtu našeg ogorčenja.

Moramo oživeti ono što smo potisnuli i zaboravili, jer smo na taj način zatrpali povredu, ali je nismo izlečili – moramo otkriti uzrok i to tako što ćemo prošlo iskustvo procesuirati retroaktivno. 

Moramo da ga se setimo i odživimo “u malom”, moramo da premotamo film i odgledamo ga iz perspektive onoga gde smo sada. Moramo otvoriti portal u podsvesno, gde smo odgurali prošlost, koja nas zarobljava.

Foto: Shutterstock

Zatvorite oči i pronađite u sebi taj neprijatan osećaj od kog verujete da ste pobegli. Pratite taj osećaj, zamolite ga da bude vaš vodič i pokaže vam gde je i kako sve to počelo. Može vas iznenaditi koliko je živo to sećanje u vama, ali može se desiti i da vam je potrebno neko vreme da prevaziđete svoj otpor da se suočite sa bolnim sećanjima.

Potrebno je da dosegnete do osobe koja ste bili u tom trenutku, da se povežete sa tom (mlađom) osobom kao neko ko je to već preživeo, obradio, otpustio i sada se, sa pozicije mudrosti, iskustva i oslobođenosti, obraća mlađem sebi.

Zamislite da sedite pored te mlađe verzije sebe u trenutku kada se oseća slomljeno i dajete joj veoma određena objašnjenja o tome zašto je to što joj se dogodilo bilo dobro i potrebno za njen rast i razvoj. 

Recite toj osobi šta da počne, a šta da prestane da radi, kome da se poveri, kako sebi da olakša. Recite joj – najvažnije od svega – da će sve biti u redu. Da se njeni strahovi neće ostvariti, da će se događati dobre stvari i da će život ispasti prilično ispunjen, dobar i zanimljiv.

Foto: Shutterstock

Potrebno je da to uradite da biste na simboličan, koliko i neposredan način sebi dali oproštaj, utehu, dozvolu da se rasteretite i nastavite svoj razvoj tamo gde je zaustavljen i zaglavljen. Da biste integrisali sve delove sebe i regenerisali i osnažili samu strukturu svoje ličnosti.

Vi ne možete da promenite ono što se dogodilo u prošlosti, ali možete da promenite narativ, perspektivu, način na koji vidite i tumačite svoja iskustva – a ove promene vam menjaju kvalitet života, omogućavajući vam da prestanete da se držite (i svesno i podsvesno) sputavajućih uverenja i starih obrazaca.

Umesto da čeznete za nečim što niste dobili, ili žalite i krivite sebe zbog nečeg što ste izgubili, oslobodite se prošlosti tako što ćete proširiti svoj način razmišljanja, proširiti perspektivu iz koje gledate na sebe i svoj život, naučiti više o sebi, osloboditi energiju koja je zarobljena u tim iskustvima, u tim „tačkama prekida“ i omogućiti joj da cirkuliše i struji, slobodno i prirodno.

U sadašnjem vremenu, na mestu na kome se nalazite.