Zašto je plakanje dobro za nas

Suze su sastavni deo našeg "emotivnog kompleta". Evo zašto nije uvek dobro uzdržavati se od pokazivanja emocija...

Svi mi volimo o sebi da mislimo kao o snažnoj osobi, ličnosti koja "uradi ono što mora da se uradi". I, sasvim prirodno, radije bismo rešili problem, kakav god on bio, nego plakali zbog njega. Na kraju krajeva, suze neće pomoći zar ne?

Pa...iako jeste istina da plakanje nije rešenje za većinu svakodnevnih problema, plakanje ima nekog uticaja, i može da dovede do pozitivnih promena, koje će na kraju učiniti da se osećate bolje.

Evo zašto psiholozi kažu da su suze ponekad ok

Plakanje povezuje ono što bismo želeli da budemo sa onim što zaista jesmo. Plakanje nije samo "nusproizvod" činjenice da smo uznemireni, ono je i izraz našeg iskustva, tuge, povređenosti, frustracije, besa ili usamljenosti. Pa ako dajete sve od sebe da se ne rasplačete, vi potiskujete sve ove osećaje negde duboko u sebi, tako da ćete se samo osećati još gore.

Zato je ponekad ok i rasplakati se. Osim toga, plakanje budi empatiju. Kad plačete pred nekim kome je stalo do vas, ta osoba je spremnija da pokuša da razume kako se osećate, ali i da pokuša da učini da se osećate bolje.

Ovde samo imajte na umu dve stvari. Prvo, nikad nemojte plakati da biste manipulisali nečijim osećanjima, i drugo… plakanje ima smisla samo pred nekim kome je do vas stalo. U suprotnom je bolje da otplačete kad budete sami i da ne dovodite ni sebe ni tu osobu u neprijatnu situaciju.

Plakanje nas oslobađa tenzije. Iako je plač sam po sebi daleko od prijatnog iskustva, jednom kad se desi, osećaj može biti prilično oslobađajući. Kad se isplačete i umirite, kad sve prođe, osećaćete se bolje. I sve što vam je delovalo neizdrživo bolno ili strašno, postaće… malo manje neizdrživo bolno ili strašno.