Ovo je najlepša poema Rabindranata Tagorea!

Prvi dobitnik Nobelove nagrade koji nije bio Evropljanin, Rabindranat Tagore, Gandijev prijatelj koji je odbio titulu viteza od britanske vlade, u znak protesta zbog njihove kolonijalne politike, indijski pesnik bio je veoma popularan i na ovim prostorima.

Foto: Instagram

Kada je 1926. godine posetio Beograd, mladi Srbi su ga radosno dočekali na Železničkoj stanici. Intervju sa njim je napravio niko drugi, do maldi novinar i pesnik Stanislav Vinaver, a Tagore mu je tada rekao kako je naša kultura osvežavajuće drugačija od zapadne. 

U našoj "primitivnosti, mladosti i bujnosti" on je video stablo civilizacije koja se još nije formirala.

A Srbi su voleli njegovu poeziju. Zbirka pesama "Gradinar" i danas se proučava u gimnazijama i smatra jednim od najlepših skupova ljubavnih stihova ikada. Gradinar je sluga i baštovan - onaj koji želi da služi voljenoj ženi, a jedino što zauzvrat traži jeste da je drži za ruke, da je miluje i ljubi.

U "Gardinaru" 41. pesma "Čeznem da ti kažem" zauzima posebno mesto. Jednostavna i razumljiva, pesma je takva da svako može da se poistoveti sa osećanjem koje se u njoj krije.

Čeznem Da Ti Kažem

Čeznem da ti kažem najdublje reči

koje ti imam reći;

ali se ne usuđujem,

strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i

odajem tajnu svoju u šali.

Olako uzimam bol svoj,

strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči

koje ti imam reći;

ali se ne usuđujem,

strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

Zato ih oblačim u nesitinu,

i govorim suprotno

onome što mislim.

Ostavljam bol svoj da izgleda glup,

strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči

što imam za te;

ali se ne usuđujem,

strahujući da mi se neće vratiti istom merom.

Zato ti dajem ružna imena i hvalim se

svojom surovošću.

Zadajem ti bol, bojeći se

da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe;

ali se ne usuđujem,

jer bi mi inače srce iskočilo na usta.

Zato brbljam i ćaskam olako,

i zatrpavam svoje srce rečima.

Grubo uzimam svoj bol, strahujući

da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,

ali se ne usuđujem;

strahujući da bi mogla otkriti

moj kukavičluk.

Zato ponosito dižem glavu

i dolazim veseo u tvoje društvo.

Neprekidne strele iz tvojih očiju

čine da je moj bol večito svež.