Razlog je zapisan u davnom 16. veku! Zbog čega Beograđani ni dva dana ne mogu da izdrže bez kafana?

Za vikend smo videli da Beograđani koji uprskos tome što kafane, kafići i drugi ugostiteljski objekti ne rade, sede u baštama sa pićem u sopstvenoj režiji i uprkos svim zabranama ne odustaju od svog omiljenog rituala.

Foto: Shutterstock

Zbog čega su Beograđanima ovako važne kafane?

Iako su mesta koja bismo u određenom smislu mogli nazvati kafanama počela da se pojavljuju još u doba antike, prve prave kafane počele su da se otvaraju 15. veku.

Prvi put se u knjigama ovakav tip mesta beleži u muslimanskom svetu, a o kafanama se govori kao o lokacijama namenjenima za piće i jelo, ali i razonodu.

Ime potiče od turske reči kahvehane, što je preuzeto iz arapskog i persijskog qahve (kafa) i khane (kuća).

Foto: Shutterstock

Istoričari su mahom saglasni u tezi da je prodor Turaka ka zapadnoj liniji Evrope, doveo do ekspanzije kafana teritorijom čitave Evrope, pa i Srbije. U prilog tome ide i činjenica da je sa istoka ka zapadu i migrirala kafana kao takva iz muslimanskog sveta.

Na primer, prema dostupnim podacima, Turci su u 16. veku otvorili kafanu na Dorćolu, dok je kafana u London stigla više od 100 godina kasnije.

U 17. veku, kafane su zajednička pojava za celu Evropu, a uprkos pokušajima kraljeva da ih zabrane, opstale su i danas.

Foto: Shutterstock

Omiljene lokacije boema, ali i sveta koji živi uobičajenim životom, kafane su i danas lokacija u kojoj se dešava nešto magično – uz dobro društvo i pesmu, stane vreme, što je, posebno u užurbanoj današnjici, događaj vredan poštovanja.

Kafane su, dakle, vekovima deo naše tradicije i sigurno je da su kao takve postale deo našeg genetskog koda, da svaka generacija prenosi na narednu ljubav prema ovom vidu opuštanja, uživanja i slavljenja života.

Ipak, odgovornost prevazilazi tradiciju i sada kada je trenutak da se suzdržimo da bismo kasnije mogli da uživamo, pravo je vreme da svojim ponašanjem sačuvamo i sami sebe i kafane kojima ćemo se sigurno uskoro vratiti.