Mnogi roditelji pokušavaju da uvere decu da su ocene u školi zaista važne. Neretko ih kažnjavaju za loše ocene i teraju da više uče kako bi ih ispravili.
Foto: Shutterstock
Ali u stvarnom životu vrlo često ocene uopšte nisu bitne. Koliko puta ste čuli za ljude koji nisu bili vrlo uspešni u školi, ali su završili na visokim pozicijama i ostvarili zavidne poslovne uspehe?
Zato je Bright Side pokušao u razgovoru sa psiholozima da otkrije odgovor na pitanje zašto loši učenici često postaju uspešniji od odlikaša.
Ne zamaraju se ocenama
Za mnoge dobre učenike njihove su ocene pokazatelj uspeha: ako imaju dobre ocene, to znači da su nešto postigli. Međutim, sve su ocene subjektivne i zavise ne samo o kvalitetu znanja već i o drugim faktorima, poput učitelja i njihovom raspoloženju.
Lošim učenicima ne trebaju ocene da bi dokazali da su uspešni. Pri ostvarenju svojih ciljeva ne traže priznanje drugih ljudi, više ih zanima koliko su zadovoljni onime što su učinili.
Ne trude se svim silama da ostave (pre)dobar utisak
Za odlikaše je često vrlo važno da ostave dobar utisak na učitelja. Zbog toga pokušavaju da budu aktivni, čak i kada ih neka tema ne zanima. Ali loši učenici ne pokušavaju nikoga da impresioniraju. Iako poštuju učitelje, oni ne rade ono što ne žele da rade.
Foto: Shutterstock
Ne rade sve sami
Mnogi se dobri učenici drže pravila: "Ako želite nešto da učinite, učinite to sami." To je zato što su navikli da budu sto posto prisutni i sve sami da kontrolišu. Istovremeno, loši učenici koriste druge ljude da dobiju ono što žele.
U odraslom se životu ljudi takođe pridržavaju ovih obrazaca: dok se neki iscrpljuju radeći više nego što realno mogu, drugi prosleđuju svoje zadatke različitim ljudima.
Oni dozvoljavaju sebi nesavršenost
Neki se drže pravila: "Ili to savršeno radim, ili uopšte ne radim." Živeti ovako je neverovatno teško, jer biti uspešan u svakom području jednostavno nije moguće. Ljudi će provesti godine nastojeći da rade sve teže i teže i često završe tako da rade stvari koje ustvari ne vole.
Lošiji učenici često nisu perfekcionisti i važno im je samo da odrade zadatak.
Ne rade stvari koje ih ne zanimaju
Loši se učenici nikada ne teraju da rade stvari koje ih ne zanimaju, pogotovo stvari za koje smatraju da su besmislene. Umesto toga, fokusiraće se na stvari koje ih zapravo zanimaju.
Ali odlikaši će nastaviti da uče sve stvari redom samo kako bi nastavili da budu odlični učenici.
Foto: Shutterstock
Bave se i drugim stvarima, a ne samo zadacima
Loši učenici slobodno vreme provode onako kako žele: čitaju, bave se sportom, sviraju muziku, plešu ili se igraju s drugom decom.
Prema psiholozima, odlikaši se često teško opuštaju jer su uvek napeti ne samo mentalno već i psihološki. Nažalost, ovaj problem ostaje čak i kad odrastu: često se osećaju anksiozno jer se boje da neće ispuniti očekivanja drugih ljudi.
Prihvataju i neuspehe
Svi znamo ljude koji se vrlo teško nose s neuspehom. Čak i najmanje greške smatraju velikim problemima. Ali loši učenici su naučili da dobijaju loše ocene, ali i dobre.
Za njih loša ocena (neuspeh) nije kraj sveta. U stvarnom životu se mnogo bolje nose sa stresom i nakon što pogreše lakše pronalaze drugo rešenje.
Spremni su rizikuju
Ljudi koji nisu bili vrlo uspešni u školi morali su stalno da se prilagođavaju situacijama. Dozvolili su sebi da sanjaju i da ne žive po planovima svojih roditelja.
Zato se u odraslom dobu bolje nose sa sopstvenim greškama. Ako žele da napuste fakultet, promene posao ili se presele u drugu zemlju, oni će to i uraditi. Slušaju sebe i svoje želje.