Ruski hirurg Fedor G. Uglov (104) pre svoje smrti otkrio je životne navike i podelio savete za dugovečnost.
Foto: Shutterstock
Sistem svakodnevnih aktivnosti, koji održavaju energičnost i aktivnost organizma, podrazumevaju odricanje alkohola, umerena ishrana i 100 čučnjeva svakog dana.
Ovo je tajna dugovečnosti ruskog hirurga Fedora G. Uglova, koji je svoj sistem za očuvanje zdravog organizma isprobao na sebi i dočekao 104. rođendan.
Profesor, doktor nauka i pisac Fedor G. Uglov bio je jedan je od najstarijih praktikujućih hirurga, koji je do same smrti redovno operisao, sekao drva, čistio sneg, obavljao kućne poslove i redovno se bavio izradom drvenarije u svojoj stolarskoj radionici.
Kako je preživeo nekoliko zaraznih bolesti u ranoj mladosti, tokom života bio je uporan da svoj život ispuni zdravim životnim navikama, ali i prirodnim lečenjem.
Tokom godina neumornih potraga za lekom za dugovečnost definisao je sistem dugog života koji je omogućio Uglovu da živi 104 godine, zadržavajući energičnost, aktivnost i mušku snagu.
Uglov nije konzumirao alkoholna pica. Osim toka, nikada nije ni koristio medicinske lekove koji su u sastavu imali alkohol.
Na uveravanja da mala čaša dobrog pića neće naneti nikakvu štetu organizmu, odgovarao je da ne oseća potrebu za alkoholom.
Takođe, hirurg je bio vrlo odgovorna osoba i shvatio je da je njegova dužnost da bude uvek spreman jer u svakom trenutku može biti pozvan na ozbiljnu operaciju, pri kojoj mora biti apsolutno trezan kako bi bio uspešan.
Ovaj istaknuti ruski hirurg imao je veliki porodicu, pa je hrane uvek manjkalo Tako je još u ranom detinjstvu naučio da treba da jede sa blagim osećajem gladi, što odgovara fiziološkim zakonima.
Ovog pravila se pridržavao tokom celog svog života. Osim toga, Uglov nije sledio stroge dijete, poput većine stogodišnjaka. Jeo je sve, ali malo po malo i to samo u malim porcijama.
Sve do svoje smrti hirurg je izvodio čučnjeve, koje mnogi smatraju glavnim vežbama za zdravlje donjeg dela ljudskog tela, nogu i zadnjice.
Ipak, ovaj ruski hirurg tvrdio je da čučnjevi omogućavaju pranje svih organa i zglobova tečnošću tkiva, što doprinosi održavanju zdravlja zglobova i poboljšanju ishrane svih organa i kompletnog sistema donjeg dela tela.
Glavni uslovi za dugovečnost stogodišnjaka sa japanskog ostrva Okinava bili su sleđenje zdravog života i cilja, životne filozofske ideje, koji se naziva Ikigai.
Ovom životnom cilju težio je i profesor Fedor Uglov, koji je svoj život prilagodio ovoj filozofskoj ideji.
Hirurg je uvek imao puno zanimljivijih planova za dalje obrazovanje i praktične aktivnosti. I uvek je težio osvajanju novih visina u svojoj zahtevnoj profesiji.
Uglov je smatrao najboljim odmorom promenu aktivnosti. Više od sto godina radio je na svom bojnom polju i nikada nije ustuknuo pred mlađim kolegama.
Iako je desnoruk, majstorski je svladao umetnost ravnopravnog rada sa obe ruke, što je često spašavalo mnogobrojne živote pacijenata sa najtežim operacijama na mozgu.
Profesor je do kraja svog života zadržao energičnost i apsolutnu jasnoću uma. Nije znao što je senilna demencija, već se aktivno bavio se brojnim naučnim aktivnostima, pisao je knjige, proučavao najnovija zbivanja u području hirurgije.
Ovo su reči samog Uglova koji ih je neprestano upražnjavao u svom životu, ali i kao savete delio ljudima oko sebe i svojim pacijentima.
Tokom godina, ovaj lekar je obavio više od deset hiljada operacija, ljudi su se molili za njegovo zdravlje i želeli su mu dobro. Takva snažna energija uvek mu je pomagala i bila podsticaj za dalji rad i usavršavanje, tvrdio je ovaj ruski lekar.
Zadovoljstvo činjenicom da je ljudima pomagao, pomoglo je i njemuu održavanju dobrog raspoloženja, što je dodatno doprinelo dobrom zdravlju celog tela.
Pored toga, Fedor Uglov verovao je da za njegovu dugovečnost zaslužna njegova porodica, saznanje da je voljen i potreban.
Bio je rodoljub, verovao je da samo uključivanje u rad njegove zemlje daje snažne korene i podsticaj za razvoj.
Tvrdio je da je za muškarca najbolja vežba fizički rad. Do smrti je sekao drva, redovno čistio sneg, obavljao kućne poslove i bavio se stolarskom radionicom.
Profesor se tokom života držao ispravnog načina života, kupao se od prvih dana proleća do najhladnijeg vremena, ulazio bi u zaleđeno jezero i zaronio u ledenu rupu.
To mu je pomoglo da nikad ne bude prehlađen usled izloženosti niskim temperaturama.
Temelj dugovečnosti, prema profesoru, je zaštita od stresa. Uglov je rekao da uvek treba zaštititi srce od loših misli, a ne popustiti u omalovažavanju.
Čak se i u najtežim situacijama ne bi trebalo da se bavite samopotkopavanjem, već da radije potražite izlaz iz njih, tvrdio je Uglov.