U tipično kraškom ambijentu čuveni Park prirode Hutovo blato nastao je upravo zahvaljujujući reci Krupi koja je prepoznatljiva po tome što nema izvora i reka koja teče uzvodno.
Foto: Shutterstock
Hercegovačka reka Krupa je jedinstven i neponovljiv prirodni fenomen: teče uzvodno! Da čudo bude veće – nema izvora! Po svome neobičnom toku jedinstvena je reka u svetu.
Sve druge reke izviru ili nastaju od slivova, jedino Krupa – ističe! Ističe iz Deranskog jezera i na devetom kilometru svog toka uvire u Neretvu, a u vreme visokog vodostaja Neretve, zastane i vraća se tamo odakle je potekla, prema Hutovom blatu kojeg čine Deransko i Svitavsko jezero.
Čim Krupa napuni Deransko jezero vodom, a vodostaj Neretve opadne, ova reka menja ćud i teče kako teku sve reke na svetu. Ovaj prirodni fenomen na nadmorskoj visini od jednog metra, obrazložen je kao posledica toga što Neretva svoju pritoku „gura“ zajedno sa morskim strujama – uzvodno!
Foto: Shutterstock
Legenda kaže kako se u dalekoj prošlosti na ovim prostorima dogodio veliki potop. Pod vodom je ostao drevni grad Jelim. Postoji više legendi o potopu grada Jelima, a jedna pričom vodi u potopljeno selo Škrke nadomak današnjeg naselja Višići.
Prema narodnoj predaji hodočasnici preobučeni u prosjake kaniše prespavati i isprositi večeru u Škrkama. Tu doživeše poniženja od bogatih, a gostoprimstvo im pruži jedino sirota starica.
Kako bi kaznili oholost bogataša, prokleše i potopiše selo. Otvoriše se nebesa i počeše padati silne kiše.
Niko se živ ne spasi, osim jednog sluge. Ni on ne bi ostao među živima, da nije poslušao glas koji mu reče da „poturi“ dete koje mu je neka ohola bogatašica „utrpala“ u torbak. Tamo kuda je sluga bežao, tražeći spas u kuli na Dračevu, za njim je voda tekla. Po ovoj legendi tako je nastala reka Krupa.