Afrički Sting stiže u Beograd!

Prolećno izdanje "Mjuzikolodži barkafe sešens" otvoriće 10. marta u kultnom beogradskom klubu "Bitef art kafe" bas gitarista, pevač i kantautor iz Kameruna Ričard Bona. On će sa petočlanim bendom u kom su, osim njega, klavijaturista Majkl Lekok, bubnjar Arčibald Ligonir, gitarista Kiro Mana i trubač Denis Enandez, na istom mestu nastupiti i 12. marta. prenose Novosti.

Foto: Shutterstock

Ričarda Bonu fanovi nazivaju "afričkim Stingom", a kritičari profesionalcem nad profesionalcima. Mnogi ga smatraju džez muzičarem, ali je njegova muzika kombinacija najrazličitijih muzičkih stilova. Mada je teško odrediti muzički pravac kojim se kreće, njegov vokal, unikatna moć pisanja pesama i mogućnost da savlada gotovo bilo koji instrument samo posmatrajući, pozicionirali su ga kao jednog od retkih afričkih umetnika koji je stekao nedostižnu reputaciju na svetskom nivou.

Bona je svirao sa velikanima poput Majka Sterna, Džordža Bensona, Peta Metinija, Čake Kana, Stiva Geda i Džona Ledženda, a za "Novosti" je objasnio kako je zbog novčane opklade zasvirao džez i zašto improvizaciju posmatra kao susret sa lavom u Beogradu. Na pitanje da li prihvata muzičke klasifikacije ili preferira da stvara muziku a da se ne ograničava određenim pravcima, Bona je za "Novosti" rekao:

- Ja samo stvaram muziku u pravcu gde me srce i um vode. Ne volim da se klasifikujem kao muzičar jedne vrste. Ako se čuje muzika, ja želim da je sviram!

Da li verujete da postoji improvizacija u muzici?

- Po mom mišljenju, iskreno, ne! Prava improvizacija nastaje u nepredvidivim situacijama sa spontanom reakcijom. Ono što obično nazivamo improvizacijom je obična muzička rutina. Mi smo te pokrete već vežbali, samim tim nisu improvizacija. Improvizacija bi bila: hodam ulicama Beograda i odjednom me napada lav! Vidite, u takvoj situaciji bi bila neophodna improvizacija.

Izjavili ste da ste počeli da svirate džez iz ekonomskih razloga?

- Dok sam odrastao, nikada se nisam susreo sa džez muzikom. Sa 14 godina sam već svirao po barovima, ali isključivo pop i folk muziku. U to vreme sam upoznao jednog tipa koji je rekao da otvara džez klub i da će mi platiti 20 puta više nego što sam trenutno zarađivao ukoliko počnem da sviram džez. Odmah sam pristao, iako ništa o džezu nisam znao, osim da će mi doneti 20 puta više para. Na prvoj probi mi je rekao da izvučem jednu ploču, izvukao sam najbližu sebi i to je bio album Džeko Pastorijusa. Preslušali smo album i pitao me je da li sam i dalje raspoložen za izazov. Bilo mi je potrebno tri meseca i nešto vežbanja, i ja više nisam bio gitarista već basista koji svira Pastorijusov album "Portrait of Tracy".

Koje još instrumente svirate osim basa i gitare?

- Kao četvorogodišnjak sam zasvirao na balafonu, kasnije sam pravio svoje instrumente, a danas - saksofon, trubu, klavir, orgulje, perkusije, harmoniku, kalimbu... Sviram koji god instrument poželim.