Moć samo-saosećanja i kako ga koristiti

Često možemo dok slušamo ljude kako pričaju svoju životnu priču da čujemo kako olako prelaze preko bolnih i teških iskustava. Sigurno ste i sami koristili strategiju “nije mi ništa” i stavljali masku “ja sam jak/a” (dok iznutra patimo). 

Foto: Shutterstock

Zato nije teško prepoznati kod drugih takav odnos prema sebi i odsustvo dubokog saosećanja. Naša potreba da budemo jaki često nas zavara pa odlutamo od sopstvene ranjivosti i onoga što nam je zaista potrebno - saosećanja.

Saosećanje – najlepši dar

Budući da smo skloniji kritici i osuđivanju nego što smo spremni da saosećamo i razumemo sebe, lakše ćemo pronaći grešku i biti grubi nego udeliti komliment i biti nežni prema sebi. Godine strogoće i discipline mogu dovesti do spoznaje da bez saosećanja i nežnosti ne možemo daleko stići ako je sreća ono što tražimo. Zbog toga je važno da sami sebi poklonite veliki šareni džak saosećanja i nežnosti. Ako se to zaista želite, imajte na umu neke važne smernice i putokaze .

Postižemo bolje rezultate kada imamo saosećanja prema sebi

Osloboditi  se potrebe da budemo savršeni donosi veliko olakšanje, a još kada sebe darujemo saosećanjem, celo naše biće će nam biti zahvalno i  suštinski spremnije za ostvarivanje onoga ka čemu težimo.  Istraživanja pokazuju da smo odgovorniji i spremniji za akciju ako smo nežni i saosećajni, iako ljudi često misle da je suprotan efekat i neretko se boje da budu puni razumevanja prema sebi.

Foto: Shutterstock

Kada imamo saosećanja prema sebi osećamo se bezbedno i spremniji smo da iskoračimo iz zone komfora, preuzmemo rizik, zacrtamo veći cilj jer ne postoji strah da ćemo, ako pogrešimo ili stvari ne krenu po planu, biti grubi i kritični prema sebi. Kada se plašimo svoje reakcije mi tada izbegavamo prilike da pogrešimo, a to zapravo znači da izbegavamo prilike za rast i razvoj.

Šta podrazumeva imati samo – saosećanja

Prema dr Kristini Nef, koja je vodeći svetski ekspert iz ove oblasti, da bi zaista postojalo samosaosećanje onda moraju biti prisutna ova tri elementa:

1. Ljubaznost vs. Samo osuđivanje.

Biti ljubazan, topao, nežan i pun razumevanja prema sebi je neophodan element saosećanja.  Ljudi koji imaju saosećanja prema sebi znaju da su problemi i životne nedaće potpuno prirodna stvar, i da je zato mudro biti nežan prema sebi umesto kritičan i ljut.  Kada realnost prigrlimo sa nežnošću i ljubaznošću onda lakše postižemo emocionalni mir, poručuje nam dr Nef.

2. Zajedničko iskustvo svih ljudi vs. Izolacija.

Njačešće kada nam je teško osećamo se izolovano i imamo utisak da se samo nama dešavaju greške, padovi i bol. Istina je da zapravo svi mi prolazimo kroz raznorazne okolnosti i da svaki čovek ima neku svoju patnju.  Ako želimo da se prema sebi odnosimo sa saosećanjem onda je potrebno podsećati sebe da je patnja deo ljudskog iskustva i nešto kroz šta svi mi prolazimo, a ne nešto što se dešava samo “meni”. Biti čovek podrazumeva biti smrtan, ranjiv i nesavršen.

3. Svesnost vs Identifikacija.

Potrebno je imati svest o tome što osećamo ali se ne identifikovati previše sa tim unutrašnjim procesom. Biti prisutan kada su emocije i misli u pitanju ne znači biti kritičan i osuđivački nastrojen već jednostavno svestan svog unutrašnjeg procesa. Posebno treba obratiti pažnju da ne potiskujemo ili negiramo sopstveno stanje. Ne možemo ignorisati bol i u isto vreme imati saosećanja.

Kako praktično primenjivati saosećanje

Saosećanje podrazumeva da priznamo sebi da smo ljudsko biće i da jasno vidimo kada i koliko nam je teško, umesto da takva stanja ignorišemo. Zatim, da naše srce zaista bude otvoreno i puno razumevanja za to kroz šta prolazimo, a onda i da preduzmemo aktivno saosećanje tako što ćemo se sebi obraćati nežnim, toplim glasom i to sa rečenicama koje jasno ukazuju da razumemo, volimo, saosećamo, i podržavamo sebe.

Foto: Shutterstock

Prektično to bi značilo da sledeći put kada našto pogrešite, pokleknete, padnete, ili prolazite kroz nešto bolno, stavite jednu ruku na srce a drugu na donji deo stomaka, jer tako imamo jači kontakt sa sobom, i  glasno izgovarajte , “tu sam”, “razumem kako ti je i šta osećaš”, “nisi sam/a”, “ovo je deo ljudskg iskustva i ne možemo ga izbeći”, i sve ono što bi ste rekli detetu koje neizmerno volite kada padne dok uči da hoda.

Pre toga možete sebi oprostiti za strogoću i nerazumevanje koje ste gajili prema sebi prethodnih godina i čak izgovoriti "oprosti mi za _________( navedite situaciju za koju se sećate da niste imali razumevanja u saosećanja za ono kroz šta prolazite)".