Saša Popović je jedan od osnivača poznate IT kompanije iz Novog Sada – “Vega IT Sourcing”. Radio je razne poslove da bi finansirao svoje studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a kasnije osnovao sa svojim bivšim cimerom jednu od najuspešnijih IT kompanija u zemlji i regionu.
Pored toga, on je suprug i otac dvoje dece i ima dosta toga korisnog da poruči mladima na Balkanu – kako onima koji žele da se bave programiranjem, tako i onima iz ostalih struka.
1. Recite nam više o sebi.
Rođen sam u Zrenjaninu i u tom gradu sam završio srednju elektrotehničku školu. Upisao sam studije elektrotehnike, računarstva i automatike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1999. godine. Tada sam i upoznao Vladana Ostojića, sa kojim sam studirao, živeo nekoliko godina u istoj sobi u studentskom domu, sa kojim sam dobio prvi posao u struci i kasnije osnovao prvu kompaniju. Otac sam dvoje dece: Lole i Alekseja. Vežbam svakog dana i trudim se da živim zdravim i ispunjenim životom.
2. Kako je izgledao vaš karijerni put počevši od studentskih dana, pa sve do danas?
Da bih finansirao svoje studije, radio sam različite fizičke poslove dok sam studirao. Od selidbi, do rada na građevini, nošenja džakova u luci pa do prenošenja ambalaže u fabrici kartona. Ovo poslednje je posebno zanimljivo zbog toga što su mi tamo ponudili da odustanem od studija i da se zaposlim na poziciji na kojoj bih sa jedne mašine prebacivao kartonsku ambalažu na drugu mašinu :-). Iako mi je novac bio potreban u tom momentu, verovao sam da mogu mnogo više ako završim studije i pronađem posao u struci.
Foto: Facebook
Zaposlio sam se kao programer tokom četvrte godine studija. Radio sam i studirao tokom te četvrte i kasnije tokom pete godine studija. Radio sam sa raznim tehnologijama i na raznolikim projektima (razne industrije, veličine, kompleksnosti, itd.). Kasnije sam dobio priliku da radim kao “Team Leader” i “Project Manager”. Kada sam stekao dovoljno tehničkog znanja i iskustva, bio sam i u ulozi arhitekte.
Kada smo osnovali kompaniju Vega IT, opis mog posla se dosta proširio. Uz ovo što sam prethodno radio, počeo sam da se bavim marketingom, prodajom, finansijama, zapošljavanjem, održavanjem računara i računarske mreže, ali i da u prvim danima iznosim smeće, sređujem poslovni prostor, perem sudove i slično :-). Vremenom sam većinu tih poslova prepuštao ljudima koji ga rade bolje od mene i od kojih i ja mogu da učim.
3. Kako ste odlučili da se bavite baš programiranjem?
Prvi put sam programski kod video još u osnovnoj školi kod prijatelja koji je već probao da programira. Pokazao mi je neke osnovne stvari, ja sam probao da napišem nešto jednostavno i zaljubio sam se u programiranje kada sam video program koji sam sam napisao.
Foto: uspehnabalkanu.home.blog
Programiranje mi je pružalo dovoljno izazova, a ujedno i instant osećaj sreće zbog toga što sam uvek za nekoliko sekundi mogao da vidim rezultate svog rada. Osim toga, u to vreme sam znao da bar u inostranstvu mogu dobro da zaradim od tog posla. Kasnije sam shvatio da mogu odlično da zaradim od tog posla i u Srbiji.
4. Zašto ste se odlučili da osnujete svoju kompaniju? Šta smatrate da je najbitnije za jednog preduzetnika u Srbiji?
Želeo sam da imam slobodu da biram šta i kako ću raditi (uz sva ograničenja koja klijenti od kojih živimo unose u tu priču), da zaradim dovoljno za sebe i druge, i da se uz sve to odlično zabavljam. Osim toga sam želeo da biram ljude kojima ću biti okružen, sa kojima ću raditi i od kojih ću učiti.
Verujem da je nama u Srbiji posebno bitno da puno radimo na razvoju svojih netehničkih veština. Na fakultetima nas dobro nauče programiranju, algoritamskom načinu razmišljanja, dobrim praksama iz kreiranja arhitekture software-a, itd. i tu bih rekao da ne zaostajemo ni za kim u svetu – čak i ako razmišljam o najboljim svetskim univerzitetima.
Ono što ja nisam dobio tokom studija je znanje u vezi liderstva, komunikacije, prezentacionih veština, itd, a kasnije sam shvatio da je to važnije za uspeh u biznisu od onoga što sam naučio kao inženjer. U tome često prepoznajem uzrok sporog ili nikakvog rasta kod mnogih manjih domaćih (IT) firmi.
5. Šta volite kod svog posla?
Ima puno toga što volim kod svog posla. Od jednostavnih stvari kao što su uspešno savladani izazovi, a toga ima puno u toku dana, do toga da vidim kako ljudi koje smo zaposlili rastu na privatnom i profesionalnom nivou i postaju naše kolege na koje smo ponosni.
Foto: uspehnabalkanu.home.blog
6. Šta biste poručili mladima koji žele da se bave programiranjem – koliko je važno da rade na sebi i svojim veštinama?
Poručio bih im da iskoriste sve vreme koje im je na raspolaganju kako bi naučili što više i unapredili svoje veštine. To će im kasnije omogućiti da brže napreduju na poslu, da sa većom lakoćom obavljaju posao i zbog toga se odlično osećaju, ali i da ih cene kolege sa kojima rade i da žele da rade sa njima.
Znam da se mladima može činiti da nemaju vremena, ali puno će im biti teže da nađu vreme kada počnu da rade. Često vidim da ljudima bude krivo što se ranije nisu značajnije posvetili učenju – posebno kada ne uspeju da dobiju posao ili kada ne napreduju onom brzinom kojom bi to želeli.
7. S obzirom da ste ujedno i suprug i otac dvoje dece, kako pravite balans između privatnih i poslovnih obaveza?
Ja lično ne verujem u koncept balansa između posla i privatnih obaveza (“work-life balance”). Bojim se da bih bio previše nesrećan ako bih vreme provedeno na poslu posmatrao kao nešto što nije deo života. Na poslu provodimo najveći deo vremena u budnom stanju u toku dana pa ja jednostavno uživam i kada sam na poslu.
Kada je u pitanju vreme koje odvajam za porodicu, verujem da je jako bitno dobro se organizovati i ne gubiti vreme na aktivnosti koje nam nisu bitne ili u kojima ne uživamo dovoljno. Na primer, nikada ne gledam televiziju, ali zato odvajam pola sata dnevno za čitanje i vreme koje bih proveo ispred televizora posvećujem deci.
Foto: uspehnabalkanu.home.blog
8. Sa svojim znanjem i iskustvom imate mogućnost da u inostranstvu više zarađujete radeći svoj posao – zašto ste onda odlučili da ostanete da živite i radite u Srbiji?
U inostranstvu bi moji preduzetnički poduhvati možda imali veću šansu za uspehom, ali ne bih rekao da u Srbiji ne mogu da zaradim isto ili više nego u inostranstvu. Posebno ne kada su u pitanju informacione tehnologije i rad za klijente koji su u inostranstvu. To što sam u Srbiji čak ima puno prednosti kada je takva vrsta posla u pitanju. Ja volim da živim u Srbiji. Nisam živeo u inostranstvu, ali jesam proveo tamo dovoljno vremena da osetim da mi je ovde lepše.
9. Šta smatrate da je ključ uspeha na Balkanu?
Mi smo kao država i region vrlo mali, što čini i lokalno tržište malim, pa verujem da je ključ za uspeh to da se okrećemo ka globalnom tržištu. Informacione tehnologije nam to omogućavaju na relativno lak način. Zbog toga verujem da je ključ uspeha za nas ulaganje u obrazovanje i promociju preduzetništva – posebno kada su u pitanju industrije u kojima možemo da radimo iz Srbije za globalno tržište i da po visokim/višim cenama prodajemo znanje u koje smo ulagali.
10. Šta bi bila Vaša poruka mladima?
Radite na svom profesionalnom razvoju što više pre nego što se zaposlite, ali nemojte da prestajete sa tim ni kada počnete da radite. Učenje se isplati u Srbiji, kao i bilo gde drugde u svetu. Ne bojte se neuspeha – ako se oprobate u nekom preduzetničkim poduhvatu i to ne bude uspešno, bitno je da što više naučite iz tog neuspeha i da nastavite dalje.