Nagnječenja, iščašenja, uganuća, ali i prelomi kostiju, najčešće ručnih i skočnih zglobova, ređe kičme i kukova, moguće su posledice padova na poledici. Zato se svima, a naročito starijima, čije su kosti poroznije, pa se lakše lome a teže zarastaju, savetuje da budu oprezni prilikom kretanja po zaleđenoj površini.
Prvi savet jeste izbegavanje izlaska iz kuće kad poledi, ali kada se mora, onda za to treba obezbediti odgovarajuću obuću debelog i dobro nazubljenog gumenog đona, jer se ona najmanje kliza. Osim toga, trebalo bi da znate da sitan korak čuva kosti od preloma.
Foto: Shutterstock
Po ledu treba hodati sporo, kratkim, sitnim koracima, najbolje vukući stopalo tako da celo telo bude oslonjeno na površinu. Tada je mogućnost pada manja nego ako se noga odvaja od tla.
Prvi korak treba da bude posebno pažljiv, a kada se na led staje direktno iz automobila ili autobusa, to treba uraditi polako, bez naglih pokreta.
Foto: Shutterstock
Stepeništa, ulazi i izlazi iz zgrada, kao i vozila javnog gradskog prevoza predstavljaju najveću opasnost, pa se u tim situacijama uvek treba držati za rukohvat ili gelender.
Bele linije na pešačkim prelazima izuzetno su klizave i potencijalno rizične, pa je i prilikom prelaska ulice potreban dodatni oprez.
Foto: Shutterstock
Kad god je moguće, ledenu površinu prvo istestirajte nogom, pa tek onda zakoračite na nju.
Važno je i da vam ruke budu slobodne dok hodate, a ne u džepovima ili opterećene torbama i kesama, jer ćete tako lakše održavati ravnotežu na klizavoj podlozi. A u slučaju pada, imaćete šanse da se bolje "dočekate" i da izbegnete teže posledice.