Sitne promene u ponašanju pokazuju – ovo su znakovi da vas neko laže

Foto: Shutterstock

Ranijih godina metode za otkrivanje laži učile su se samo u obaveštajnoj službi, na policijskoj akademiji i pojedinim fakultetima. To znanje bilo je namenjeno malom broju naučnika, istraživača i stručnjaka. Uz pomoć ovih pokazatelja, sada i vi možete otkriti kada vas nego laže.

Mikroekspresije

Prema istraživanjima američkog psihologa Pola Ekmana, postoji devet facijalnih indikatora kao pouzdanih znakova obmane, koje svako može uočiti ako zna gde da ih potraži.

Čim je shvatio na šta treba da obrati pažnju, Ekman je bio u stanju da na filmu uoči nehotičnu mimiku koja može blesnuti na licu tako kratko kao što je dvadesetčetvrti deo sekunde.

Kroz te mikroekspresije, kako ih je nazvao, „procure” istinite emocije koje čovek želi da prikrije.

Mikroekspresije su sićušne i suptilne, ali onome ko je obučen da otkrije laž – čak i ako ima praksu od samo nekoliko sati – one su kao svetla upozorenja na železničkoj pruzi.

Iako nije svestan toga, čovek sitnim bleskom daje jasan znak: spremi se – laž je na pomolu. On često ne samo što ne zna da ga odaje letimičan izraz lica već nije svestan ni svoje osnovne emocije.

Foto: Shutterstock

Pritvoran izraz lica

Drugi indikator obmane na licu takođe se javlja kad onaj ko laže pokušava da sakrije osećanja, ali za razliku od mikroekspresije, koja nesvesno otkriva jedno osećanje, pritvoran izraz lica obuhvata znake mnogih osećanja i pravi se namerno.

Kad neko ko se trudi da sakrije istinu oseti da „opasan“ izraz lica – onajkoji bi mogao otkriti njegove prave emocije – može postati uočljiv, potrudiće se da ga sakrije drugim izrazom lica, a to najčešće biva osmeh.

Pouzdani mišićni obrasci

Ako pokušavate da odredite da li je nečiji izraz lica pravi ili lažan, treba da obratite pažnju na treći facijalni indikator obmane – pouzdane mišićne obrasce.

Mnogim mišićima lica lako se upravlja, na primer, obrvama ili mišićima oko uglova usana i donjeg dela obraza, ne bi li se izazvao lažan osmeh. 

Međutim, druge facijalne mišiće nije lako kontrolisati. Orbicularis oculi – kružni mišić oka, koji sužava kapke i pravi lepezu bora u uglovima očiju – izuzetno je teško namerno pomeriti u tačan „položaj osmeha“. Po pravilu, samo iskrena radost izaziva iskren osmeh.

Foto: Shutterstock

Oči (ne) govore istinu

Siguran indikator koji najviše privlači pažnju jesu oči. Uprkos popularnom verovanju da oči mogu biti lažljive, kontakt očima ponekad nije dovoljan znak.

Mit je da lažovi ne mogu gledati pravo u oči osobu koju pokušavaju da obmanu. Zapravo, uobičajen pogled oči u oči traje samo između 30 i 60 odsto vremena provedenog u razgovoru.

Neki ljudi se ne osećaju lagodno dok zure u one koji ih slušaju; neki potiču iz kultura u kojima se gledanje pravo u oči smatra neučtivim, a nekima je lakše da se usredsrede na misli dok gledaju nekud u stranu ili u prazno.

Intuicija i zdrav razum

Postoji još jedan indikator, ali se on ne ubraja među znakove na licu onoga ko laže. Koliko god pouzdani bili ovi indikatori, zdrav razum nam govori da iskrivljen osmeh ne znači obavezno da je ta osoba lažov.

To ne pokazuje ni ubrzano treptanje, jer vaš sagovornik može imati problema s kontaktnim sočivima, na primer. Uz sve te fizičke pokazatelje, oni koji žele da otkriju laž treba da uzmu u obzir mnogo više faktora, a ponekad i da poslušaju svoju intuiciju.

Lažovi na internetu

Džef Henkok, docent komunikacija na Univerzitetu Kornel, sa dva saradnika, sproveo je 2004. godine zanimljivo istraživanje: 66 dobrovoljaca bilo je podeljeno na parove sa zadatkom da razmenjuju poruke preko društvenih mreža.

Foto: Shutterstock

U svakom paru jedna osoba je trebalo da laže o određenom broju tema. „Lažovima“ je dato pet minuta da se pripreme pre nego što počne razmena poruka.

Rezultati koji su dobijeni treba da upozore svakoga ko komunicira putem Interneta – a to su gotovo svi. Henkok i njegovi saradnici otkrili su da su 33 lažova u grupi bila pričljivija od sagovornika i koristila za otprilike trećinu više reči nego oni koji su govorili istinu.

Osim toga, upotrebljavali su više zamenica i tzv. senzornih glagola kao što su „videti“, „čuti“ i „osetiti“. Henkok nagađa da je njihova brbljivost verovatno bila podstaknuta naporom da izmišljotinu potkrepe s više pojedinosti i da stoga bude uverljivija.

Mada lažovi nisu bili raskrinkani, Henkokova otkrića su pokazala da ljudi koje neko laže na Internetu postavljaju više pitanja nego kad im se govori istina.

Kako se navodi, „iako nisu bili svesni obmanjivačke manipulacije, podaci pokazuju da su bili potpuno svesni da ih lažu“.

Ko više laže, žene ili muškarci?

Iako muškarci i žene lažu otprilike podjednako, njihove laži se razlikuju.

Muškarci lažu da bi delovali moćnije, zanimljivije ili uspešnije nego što to zaista jesu. Skloni su da lažu o sebi osam puta više nego što lažu o drugima.

Žene lažu češće da bi zaštitile osećanja drugih ljudi ili da bi ljudi mislili bolje sami o sebi.

Najteže je lažirati osmeh

Samo jedna od 10 osoba može tako vešto upravljati mišićima oko očiju da bi ga dobro odglumila. Neiskren osmeh i dalje se smatra jednim od najčešćih pokazatelja obmane.