Slavimo Duhove, dan kada se praštaju grehovi

Duhovi, Trojčindan ili pedesetnica slavi se deseti dan posle Spasovdana, i hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak svetog Duha na apostole u Jerusalimu, koji se dogodio 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Odatle i izraz proslava pedesetnice (grčki: pentekoste). Predstavlja rođendan hrišćanske crkve, uvek pada u nedelju i proslavlja se, kao i Božić i Uskrs, tri dana.

Photo: Youtube/Printscreen

Kada siđe, Sveti Duh prenosi na apostole blagodeti koje im dolaze od Svetog Oca, kroz Sina do Svetog Duha. Postoji verovanje da je Isus Hrist pred svoje Vaznesenje rekao svojim sledbenicima da im nema spasenja sve dok se ne ispune silom Svetog Duha.

Taj praznik se naziva još i Trojica jer je – po učenju – Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.

Trojica važe za jedan od najvećih praznika, mnogi obeležavaju ovaj sveti dan kao krsnu slavu. Održavaju se mesne svečanosti, litije, molitve, seoske proslave.

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Mnogi nose venčiće sa sobom, u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu. Običaj je zato da se nosi i beli luk u džepu. 

Na praznik Svete Trojice narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.

Iz tih manastira treba poneti osveštanu vodicu, jer čuva mir i slogu u domu. 

Photo: Youtube/Printscreen

Istaknuti datum ovog ciklusa je subota uoči Trojica kada je obeležavan jedan od glavnih zadušnih dana u godini. Varijante naziva tog dana su zadušnice, roditeljska subota, zadušna ili duhovna subota.

Ovaj praznik slave pravoslavci, katolici i mnoge druge hrišćanske crkve.