Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Kirjaka, u narodu poznatijeg i kao Miholjdan.
Foto: Wikipedia
Sveti Kirijak je bio hrišćanski svetitelj i mučenik koji je živeo u 5. veku i važio je za velikog iscelitelja i utešitelja nevoljenih. Celog života se borio protiv jeresi, a njegova pravila za monaški život su bila veoma stroga. Monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Za sebe je govorio da ga, od kako je monah, sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na nekoga.
Prema predanju je bio snažan i krupan, uprkos strogom postu. Doživeo je duboku starost i umro je u 109. godini.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana počinje prava jesen, a ako se nastavi toplo i lepo vreme, taj period se zove miholjsko leto.
Foto: Shutterstock
Sveti Kirjak ili Sveti Miholj se slavi kao slava u mnogim srpskim domovima. U Boki Kotorskoj su ga slavile imućnije pomorske porodice, pa se često naziva gospodskim praznikom, a mornari nisu isplovljavali kako ne bi uvredili sveca.
U narodu se veruje da će oni koji su rođeni na ovaj praznik imati mnogo sreće u životu. Ipak, ne preporučuje se venčanje na ovaj datum.
Foto: Pexels
Iako se za većinu crkvenih praznika kaže da na njih ne bi trebalo raditi, danas važi suprotno. Ipak ne bi trebalo raditi u kući, već obaviti sve radove u polju. Vrlo je moguće da je takav običaj nastao pod uticajem poljoprivrednih radova koji su se obavljali pred početak zime.