Srbija ima „to nešto“ – Čileanac Eksekijel je u Srbiji našao novi dom

Još jedan u nizu od mnogih stranaca koji su odlučili da spakuju kofere i da dođu u Srbiju, Eksekijel Videla, 33-godišnji gospodin iz Santijaga, iz najuže zemlje na svetu, zemlje kueke, asadoa, Pabla Nerude i Ivana Zamorana, odlučio je sa nama da podeli iskustvo života u Srbiji.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by 🇨🇱 Eksekjel Videla (@hola.serbia)

S obzirom na dobre odnose koje su davno uspostavili Jugoslavija i Republika Čile, da li je to bilo tvoje prvo susretanje o konceptu koji imaš o narodu Srbije?

Pa recimo, da. Pre neki dan sam imao priliku da razgovaram sa konzulom, Don Augustinom, on je bio konzul za vreme Jugoslavije, jer je tada SFRJ imala konzulat u Čileu, sa njim sam razgovarao o odnosima zemalja, o razmeni sredstava, jer je npr. Čile slao alat, elektroniku, automobile… Sve ostalo što znam je povezano sa Srbijom mi je pričao moj otac, jer i on voli istoriju sveta, kao i ja. Moji omiljeni predmeti u školi su bili geografija i istorija, kada sam odrastao, hteo sam dođem ovde, u taj neki region koji je nepoznat nama iz Južne Amerike.

Šta je presudilo u tome da „spakuješ kofere“ i da dođeš u Srbiju?

2016.godine radio sam neki normalan posao, i dobio sam odmor, a već sam imao u glavi ideju da dođem na Balkan, otišao sam i imao sam taj tipičan „Balkan trip“ (Beograd, Sofija, Skoplje, itd.)… Ali moram da kažem da Beograd ima „to nešto“ u atmosferi, i verovatno neću biti ni prvi ni poslednji stranac koji vam to kaže. Simpatični ljudi, gostoprimstvo, to je bila neka formula zbog koje sam odlučio da se preselim ovde. Već gotovo 3 godine sam ovde za stalno, i ne nameravam da živim igde drugde.

Da li si posetio neke zemlje iz okruženja?

Imao sam priliku da idem u Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju, S. Makedoniju, ali nisam bio u Grčkoj, ali bih voleo i tamo da idem, jer me njihova kultura interesuje, a i znam za dobre odnose kroz istoriju koje su imale vaše dve zemlje.

Da li si za ovo vreme video neke prednosti i mane života u Srbiji?

Što se tiče prednosti, ovo govorim ne kao Čileanac, već kao latinoamerikanac, ovde je neki mirniji ritam života, bezbedniji, ovde su mnogo manje šanse, na primer, da će mi neko na ulici ukrasti telefon, od Kalemegdana do Trga republike i do kuće šetam slobodno, i osećam se mnogo bezbednije, što je već rizičnije u nekim većim gradovima Južne Amerike.

Što se tiče mana, moram da priznam da mi se ne sviđaju kako ovde funkcionišu institucije, u bilo kojoj grani (zdravstvo, birokratija, informacije…), pa sam i ja vrlo brzo saznao šta znači „FT1P“ (fali ti jedan papir) (smeh).

Koliko se zna u Čileu o našoj zemlji?

Malo baš. I generalno u latinskoj Americi. Nažalost, slika Srbije postoji, ali ne baš u pozitivnom kontekstu, i to će nažalost trajati neko vreme, ali generalno u Čileu se slabo zna jer nema ovde puno Srba, zajednica Srba nije jaka, kao na primer u Buenos Airesu. To je i meni bila ozbiljna barijera, jer sam hteo da naučim jezik i da razgovaram sa Srbima u Čileu. Teško mi je bilo da nađem odgovarajućeg profesora koji će mi pomoći da naučim jezik. Ali 2017. tek kada sam došao ovde sam pronašao profesorku srpskog koja mi je mnogo pomogla.

Da izbegnemo klišee, nećemo pitati da li si uopšte probao srpsku hranu, jer zaboga, ovde si gotovo 3 godine, ali koju hranu bi izdvojio kao omiljeno jelo?

Volim restorane u Srbiji, zaista, i moram da kažem da mi je na prvom mestu Karađorđeva šnicla. Ima sve što mi treba, i naravno još bolje mi ide uz neko crno pivo.

Moram takođe da kažem da ja u Čileu nisam mnogo pio kafu i nisam jeo toliko slatkiša, a ovde sam otkrio taj način života. Ovde se kafa pije kao ritual, ustanem ujutru, popijem jednu, kolege na poslu me pitaju da li želim sa njima na kafu, pa budu i do 4 kafe popijene dnevno. Što se tiče kolača, moram da spomenem vanilice, kada na primer odem kod nekoga na slavu. Što se mene tiče, ja bih slave počinjao obrnuto, najeo bih se vanilica, pa onda na „glavno jelo“ (smeh).

Koliko si upoznat sa kulturom i istorijom Srbije?

Znam poneke stvari o muzici i kinematografiji, na Jutjubu sam dosta saznao o tome, ali posebno moram da napomenem da su mi trubači omiljeni, ništa bez njih. Čitam Ivu Andrića, Momu Kapora, Đuru Jakšića… Što se tiče istorije, jasno mi je bilo koliko se vaš narod napatio kroz istoriju, mnogi osvajači su vas hteli da pokore zato što ste na dobroj lokaciji na Balkanu, jer ste na raskrsnici dva sveta.

Koje je tvoje mišljenje o Srpkinjama, i eventualno, da li bi osnovao porodicu ovde?

Ozbiljno izgledaju, dominatne su, i atraktivne naravno, vode mnogo računa o sebi, na primer, kada ih vidim da idu u prodavnicu da kupe hleb, i za to kao da moraju da se srede i našminkaju. Generalno ozbiljnije izgledaju, kao i većina ljudi na Balkanu, na prvi pogled nekako čak i ljutito, ali kada se probije barijera, shvatim koliko su ljudi prijatni i ljubazni. Što se tiče osnivanja porodice, nikad se ne zna, možda postanem, kako biste vi rekli „srpski zet“, mlad sam još uvek, imam vremena, ali zašto da ne.

Da li imaš favorita među određenim mestima u Srbiji koje si posetio?

Posebno bih izdvojio mesta na Kosovu i Metohiji. Neverovatna je priča za mene za sve što se tamo dogodilo, srpska istorija je rođena tamo, Gazimestan, Kosovski boj… Bio sam na Kosmetu 4 ili 5 puta, imam prijatelja u Kosovskoj Mitrovici, bio sam i u Prizrenu, ali moj sledeći izazov je da malo istražim manastire na Kosovu, pogotovo Pećku patrijaršiju.

Šta bi poručio građanima Srbije?

Hvala vam puno što ste primili ovog Čileanca koji je hteo da dođe ovde sa drugog kraja sveta, primili ste ga raširenih ruku, a ja sam onaj tip osobe koji veruje da vi kao srpski narod trebate da vidite Srbiju našim očima, jer mi stranci koji živimo ovde, i promovišemo vašu zemlju, trudimo se da je promovišemo u što boljem svetlu, kao što sam napomenuo, bezbednost, ljubaznost, neke stvari koje verovatno ne postoje u nekim drugim zemljama. Shvatam takođe da je dosta mladih ljudi otišlo iz Srbije, ali bitno je da sačuvaju svoj identitet, gde god da odu, jer i ja kao Čileanac, iako živim ovde, ne želim da izgubim svoj identitet. Morate čuvati svoj jezik, istoriju, pismo, kulturu, to je esencija vašeg naroda i vi to ne smete nikada da izgubite.

Šta je za tebe dnevna doza lepog?

Nešto što ispunjava, ne samo moj dan, već i boravak ovde je to kada ja imam priliku da putujem Srbijom, da upoznam lokalne ljude, kada vide stranca da govori njihov jezik, pa ga pozovu na kafu, na rakiju (smeh). Neki ljudi su osporavali moj dolazak u Srbiju, ali ja sam uprkos tome hteo da dođem ovde i da dokažem da Srbija nema negativnu sliku. Da istražujem vašu kulturu, istoriju, sa ciljem da pokažem latinoamerikancima da Srbija postoji, i da nije sve kako mnogi kažu. Moj projekat koji se zove Hola Serbia nastoji da pokažem hispanskom svetu šta je Srbija. Ovaj projekat je rođen u znak zahvalnosti srpskom narodu koji me je primio i ja ću samo nastaviti da ga gradim.