Srpkinje se slikaju sa plavim usnama - šta se krije iza ovog trenda?

Srpkinje se slikaju sa plavim usnama – šta se krije iza ovog trenda?

Ako ste i vi ovih dana na društvenim mrežama videli žene koje se fotografišu sa filterima gde su plave usne, sigurno ste se pitali o čemu se radi. 

Naše Gracije ♥️...ostavile su nas bez daha ❤️ Sjajna podrška danas na Trim stazi u Košutnjaku! Olivera, Snežana,...

Posted by Organizacija Plućna hipertenzija Srbija - PH Serbia on Saturday, May 16, 2020

Naime, u pitanju je podrška svim obolelima od plućne hipertenzije, jako teške i smrtonosne bolesti, koja pogađa uglavnom mlađe žene.

U Srbiji za sada postoji 200 osoba koje boluju od plućne hipertenzije, a ako se ne leči ili ne obavi transplatacija pluća, umire se u roku od samo nekoliko godina.

Zašto plave usne?

Plave usne su upravo jedan od vodećih simptoma ove bolesti, pa su se upravo Olivera, Snežana, Duška, Jelena i Dragana slikale sa takvom bojom usana i poslale snažnu podršku organizaciji Plućne hipertenzije Srbija - PH Srbija, te pokrenule trend koji se širi mrežama.

Zašto nastaje plućna hipertenzija?

Iako uzrok plućne hipertenzije nije poznat, mnogi etiološki faktori dovođeni su u vezu sa ovom bolešću. Kao mogući uzrok najčešće su navođene ponavljane asimptomatske sitne plućne embolije koje se rasipaju u zahvaćenom delu pluća i otežavaju ili smanjuju protok kroz taj deo pluća.

Ponavljajući se, asimptomatske plućne embolije remete deo po deo plućne mreže, čime otežavaju protok krvi i uzrokuju povećanje tenzije. Smatra se isto tako, da tromboembolijski procesi u sitnim plućnim arterijama mogu da nastanu u samim plućnim arteriolama pojavom tromboze.

U skorije vreme pretpostavlja se da bi osnovni poremećaj mogao da bude disfunkcija endotela plućnih krvnih sudova. U nekim slučajevima plućna hipertenzija je posledica parazitarnih oboljenja, kao što je šistozomijaza ili filarijaza, ili višestrukih tromboza plućne arterije usled oboljenja srpastih ćelija.

Opisani su i drugi etiološki činioci, među njima kolagene vaskularne bolesti (nodozni poliarteritis, Takayasu arteritis) koje se mogu javiti uz PPH.

Zatim upotreba anorektičnog sredstva aminorex fumarata može se dovesti u vezu sa PPH, kao i alkaloidi biljaka iz biljnih čajeva, potom oralna kontraceptivna sredstva koja izazivaju hiperkoagubilno stanje. Poznati su kongenitalni slučajevi bolesti, a u nekim porodicama zabeleženo je više slučajeva PPH.

Foto: Shutterstock

Koji su simptomi?

Pacijenti sa PPH žale se na bol u grudima, koji može da se širi ka vratu i verovatno je posledica ishemije subendokardnog sloja desne komore i rastezanja plućne arterije. Nekada jak bol u grudima može biti prouzrokovan disekcijom glavnog plućne arterije.

Drugi simptomi su slabost, zamor, dispneja (otežano disanje) pri naporu i sinkopa (kratkotajan gubitak svesti). Proširena plućna arterija može vršiti pritisak na levi larinksni rekurentni nerv i izazvati promuklost. Retko se javljaju kašalj i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Često nastupa neočekivana i neobjašnjiva smrt. Terminalnu fazu bolesti obično karakteriše insuficijencija desnog srca.

U kasnijem toku bolesti mogu biti prisutni znaci slabosti desne komore (hepatomegalija - uvećanje jetre, periferni otoci i ascites - nakupljanje tečnosti u trbuhu). Kod nekih pacijenata javlja se periferna cijanoza.

Kako se leči?

Medikamentna terapija (nitroprusid, hidralazin, diazoksid, beta agonisti-terbutalin, izoproterenol, kalcijumski antagonisti-nifedipin, verapamil) kod nekih pacijenata može dovesti do kliničkog i hemodinamskog poboljšanja, mada nema dovoljno podataka o tome da utiče na produžavanje života pacijenata.

Povoljni hemodinamski efekti oralne terapije medikamentima kao što su diazoksid ili hidralazin mogu da potraju više meseci.

Pre odluke o dugoročnoj terapiji ovim medikamentima potrebno je proveriti njihovu efikasnost i otkriti eventualne neželjene efekte. Danas se uspešno primenjuje hirurška metoda lečenja (transplantacija srca i pluća) i njeno dalje usavršavanje pruža nadu za lečenje nekih pacijenata sa primarnom plućnom hipertenzijom, piše Stetoskop.info.