Šta je disgrafija i kako je prepoznati kod deteta?
ČETVRTAK, 01.05.2025 | 13:34
Disgrafija je specifičan poremećaj u učenju koji se manifestuje kroz poteškoće u pisanju, a najčešće se javlja kod dece školskog uzrasta. Iako se može činiti kao prolazni problem sa rukopisom, disgrafija je ozbiljniji neurološki poremećaj koji može značajno uticati na detetovo samopouzdanje i akademski uspeh. Prepoznavanje i razumevanje ovog problema na vreme omogućava roditeljima, nastavnicima i stručnjacima da pruže odgovarajuću podršku i intervenciju.
U ovom tekstu ćemo objasniti šta je disgrafija, kako se prepoznaje kod deteta, koje su moguće dijagnostičke metode, na koji način se sprovodi terapija i zašto je rana intervencija ključ uspeha.
Šta je disgrafija i zašto se javlja?
Disgrafija je neurološki uslovljen poremećaj koji utiče na sposobnost deteta da piše čitko, brzo i pravopisno ispravno. Ovaj poremećaj nije povezan sa inteligencijom – dete može imati prosečne ili natprosečne kognitivne sposobnosti, ali i dalje imati velike teškoće u pisanju. Disgrafija se često meša sa nedovoljno razvijenim motoričkim veštinama ili lošom pažnjom, što može dovesti do kasne dijagnoze ili pogrešnog tretmana. Uzroci disgrafije mogu biti različiti. Najčešće se povezuje sa neurološkim razlikama u obradi jezika, pažnji i motoričkoj koordinaciji. Takođe, može biti deo šireg spektra razvojnih poremećaja kao što su disleksija, ADHD ili razvojna dispraksija. Kod neke dece, disgrafija se javlja izolovano, dok je kod drugih deo kompleksnijeg neuropsihološkog profila. Važno je napomenuti da se disgrafija ne može "prerasti" bez stručne pomoći. Dete sa disgrafijom zahteva strukturiranu i individualnu podršku kako bi razvilo strategije koje mu omogućavaju da se izrazi u pisanom obliku bez frustracije i osećaja neuspeha. To uključuje rad sa stručnjacima, a najbolji defektolog u Nišu najviše može pomoći u tom procesu. Rano prepoznavanje i razumevanje disgrafije omogućava primenu specifičnih intervencija koje detetu pomažu da razvije svoje veštine pisanja. Zbog toga je izuzetno važno da roditelji i nastavnici obrate pažnju na prve znake i da ne ignorišu ponavljajuće teškoće u pisanju.Znaci koje ne treba ignorisati
Deca sa disgrafijom najčešće pokazuju jasne znake u trenutku kada počnu da uče da pišu. Međutim, ti znaci se mogu razlikovati od deteta do deteta, pa ih je važno razumeti u kontekstu razvoja. Disgrafija ne znači samo loš rukopis – to je složeniji poremećaj koji utiče i na sadržaj i na tehniku pisanja. Jedan od najčešćih pokazatelja je izuzetno neuredan rukopis, čak i kada se dete trudi. Slova su različitih veličina, nepravilno raspoređena, teško čitljiva. Dete može preskakati slova, dodavati nepotrebna, ili ih zamenjivati. Pored toga, može imati problem sa pravilnim držanjem olovke, brzim umaranjem ruke, ili odbijanjem da piše zbog frustracije i stresa. Takođe, deca sa disgrafijom često imaju problem sa organizacijom misli u pisanoj formi. Mogu verbalno da objasne neku ideju jasno i precizno, ali kada treba da je napišu, rečenice postaju nepovezane, nepotpune i gramatički netačne. Ovo može dovesti do problema sa samopouzdanjem, posebno kada dete vidi da njegovi vršnjaci napreduju bez teškoća. Važno je da roditelji ne tumače ove znake kao lenjost ili nepažnju. Ako se teškoće u pisanju ponavljaju i ne napreduju uprkos trudu, važno je potražiti stručno mišljenje.Dijagnostika disgrafije – kako se sprovodi?
Dijagnostika disgrafije zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje rad više stručnjaka. Ne postoji jedan test koji može definitivno potvrditi disgrafiju, već se koristi kombinacija opservacije, standardizovanih testova i analize školskog rada deteta. Proces dijagnostike se najčešće sprovodi u savetovalištima za decu, školskim psihološko-pedagoškim službama ili specijalizovanim ustanovama za razvojne poremećaje. Prvi korak u dijagnostici je razgovor sa roditeljima i nastavnicima, kako bi se dobio uvid u razvoj deteta, njegove veštine, izazove i obrazovne potrebe. Zatim sledi procena grafomotorike, pažnje, vizuelno-motoričke koordinacije i jezičkih sposobnosti. Pored toga, stručnjaci analiziraju rukopis deteta i njegovu sposobnost da organizuje misli u pisanoj formi. Veoma je važno napraviti razliku između disgrafije i drugih stanja koja mogu imati slične simptome, poput disleksije, ADHD-a ili emocionalnih problema. Na osnovu dijagnostičkih nalaza izrađuje se individualni obrazovno-terapijski plan koji sadrži konkretne ciljeve i strategije za rad sa detetom.
Terapija i podrška detetu sa disgrafijom
Terapija se najčešće sprovodi u saradnji sa defektologom, logopedom, psihologom i nastavnicima. Cilj nije samo poboljšanje rukopisa, već razvoj svih onih veština koje omogućavaju detetu da se izrazi pisanim putem. U nekim slučajevima preporučuje se korišćenje asistivne tehnologije – kao što su tastatura, računari ili softveri za diktiranje – kako bi se detetu omogućilo da nesmetano izrazi svoje znanje bez frustracije izazvane pisanjem. Takođe, škole mogu pružiti dodatnu podršku kroz produženo vreme za testove, alternativne načine izražavanja znanja (npr. usmeno odgovaranje) i prilagođene zadatke. Roditelji imaju veoma važnu ulogu u terapiji. Njihova podrška, razumevanje i strpljenje pomažu detetu da izgradi samopouzdanje i istraje u naporima.Zašto je rana intervencija presudna?
Ukoliko se disgrafija ne uoči na vreme, dete može razviti duboko ukorenjen osećaj neuspeha, nisko samopouzdanje i otpor prema učenju. Školski neuspeh, frustracija i problemi u socijalnoj interakciji često mogu biti posledice. Rana intervencija omogućava da se razviju alternativne strategije pisanja i da se kroz ciljan rad prevaziđu osnovne poteškoće. Što je dete mlađe, neuroplastičnost mozga je veća, što znači da terapijski rad ima veću šansu za uspeh. Kroz pravovremenu podršku, dete uči da koristi svoje snage i gradi veštine koje mu pomažu da bude uspešno u školi i životu. Disgrafija je složen poremećaj pisanja koji zahteva stručno razumevanje, preciznu dijagnozu i sistematsku podršku. Nije prolazna faza niti posledica lenjosti, već neurološki zasnovan izazov koji se može efikasno ublažiti uz pomoć stručnjaka. Disgrafija nije prepreka za uspeh – uz razumevanje, strpljenje i stručnu pomoć, deca sa ovim izazovom mogu ostvariti svoje pune potencijale. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
0
0
Podeli:
