Šta je pravilno – Černobil ili Černobilj?

Ovog maja, 33 godine nakon strašne katastrofe nuklearne elektrane u bivšem Sovjetskom Savezu (na teritoriji današnje Ukrajine), ponovo se u medijima sreću teme o ovom gradu – ali sada povodom nove i veoma popularne američko-britanske serije, "Černobilj".

Foto: Shutterstock

S tim u vezi ponovo se, kao i pre tri decenije, pojavljuje i nedoumica kako se pravilno piše dati toponim: sa "l" ili "lj". Nedoumica je podstaknuta i engleskim načinom prenošenja imena datog ukrajinskog gradića (Chernobyl).

Srpski jezički i pravopisni priručnici navode da je pravilno Černobilj (prema ruskom izgovoru), a pominju i ukrajinsku varijantu naziva – Čornobilj. U drugom delu date reči (složenice) nalazi se slovenski koren bilj-. U pridevu će se takođe čuvati Lj: černobiljska katastrofa.

Pravilo se, načelno, uklapa u preporuke vezane za očuvanje ruske mekoće suglasnika na kraju reči: kod mekih Lj i Nj (na primer, Sevastopolj, Suzdalj, Tjumenj, Kazanj) u srpskoj transkripciji. Očuvanje mekoće ruskih suglasnika na kraju reči podržava činjenica da se i u srpskim toponimima sreću dati suglasnici na kraju osnove: Kovilj, Končulj, Rtanj, Mučanj, Bečanj, Rušanj, Ripanj (odgovarajući ktetici takođe čuvaju mekoću: koviljski rukavac, rtanjski čaj).

Foto: Shutterstock

Ovde se ipak, i to ne samo u praksi, već i kod normativista, nailazi i na različita rešenja kad su ruski toponimi sa suglasnikom Nj na samom kraju reči u pitanju. Pravopis srpskoga jezika MS, orijentišući se na ruski izgovor, propisuje Nj kod toponima (Tjumenj, Kazanj), ali ne i kod ktetika (tjumenski, kazanski).

S druge strane, srpski rusista Bogdan Terzić u svojim radovima posvećenim upravo problemima prenošenja ruskih imena i naziva u srpski jezik smatra opravdanom upotrebu s tvrdim suglasnikom i kod toponima i u ktetiku u srpskom jeziku (Tjumen, tjumenski, Kazan, kazanski).

B. Terzić zasniva svoj stav na činjenici da je otvrdnjavanju finalnog N doprinela mala zastupljenost fonološke opozicije tvrdoća/mekoća u srpskom u drugim slučajevima (u ruskom su palatalizovani poslednji suglasnici i u toponimima Ob, Sibir, Tver, Perm, a date imenice ženskog roda), koja se, po analogiji onda, prenela i na ove slučajeve sa N/Nj. Terzić se poziva i na srpsku tradiciju u prenošenju datih toponima koja je, ispostavlja se, zasnovana i na nedoslednim rešenjima iz starog Pravopisa iz 1960. godine (v. o tome Terzić, 1999).

Foto: Instagram

Reklo bi se da je Pravopis MS iz 2010. trebalo da bude dosledniji u očuvanju mekoće kod "nj": ako je moguće Rtanj i Rušanj, rtanjski čaj i rušanjski autobus, zašto da ne bude moguće dosledno očuvanje "nj" u Kazanj i Tjumenj, a onda i u kteticima (na primer, Kazanjska lingvistička škola i Tjumenjska oblast)?

Kubanjski kozaci takođe govore u prilog doslednog čuvanja Nj. Naime, ktetik kubanski odnosi se na državu Kuba, a kubanjski na južnorusku oblast Kubanj, piše Jezikofil.