Šta se dešava sa smrdibubama preko zime ako vam se uvuku u kuću?

Borili smo se protiv smrdibuba celo leto, dočekali sa njima jesen, a sada planiraju da prezime u našim domovima, ukoliko u tome uspeju.

Foto: Shutterstock

"Otvorim ormar i vidim smrdibubu, druga je već na kuhinjskom stolu, nekoliko komada na prozorima, a tek kad izađem na terasu - kao u horor filmu. Prava invazija, na desetine njih mile ili se gnezde jedna na drugoj.

Bojim se da ih se neću otarasiti ni preko zime i da će postati 'zaštićeni podstanari'", ovako za "Blic" priča jedna Beograđanka, ali njenu sudbinu dele mnogi sugrađani. Stručnjaci objašnjavaju šta će biti sa njima tokom zime, zašto ih ima sve više, ali govore i o najinvazivnijoj vrsti - mramorastoj smrdibubi.

Iako ne vole hladnoću, smrdibuba se nećemo tek tako otarasiti, objašnjava za "Blic" dekan Biološkog fakulteta prof. dr Željko Tomanović.

"Zbog očekivanog zahlađenja, većina smrdibuba će uginuti, tako da će za mesec dana njihov broj biti drastično manji. Međutim, neke će preživeti, i to one koje uspeju da prezime u stanovima i drugim prostorima koji se greju.

Foto: Shutterstock

Inače mogu da žive do jedne godine", počinje priču profesor Tomanović govoreći najpre o mramorastoj smrdibubi.

On dodaje i da smrdibube jaja polažu na vegetaciju, tako da barem nema opasnosti da se u našim stanovima mogu i razmnožavati tokom zime.

"Smrdibube su jedna od familija stenica. Polažu jaja na vegetaciju, odakle se pile larve koje se hrane na biljkama. Kada biljke krajem jeseni postanu nepovoljnije za njihovu ishranu, što će reći da nema svežijih izdanaka, te postaju suvlje i "kožastije", one prestaju da se razmnožavaju.

Dakle, razmnožavanje se odvija tokom leta i uglavnom do početka jeseni. Larve se potom presvlače, rastu i stiču osobine odraslih tako da počinju da traže sklonište za prezimljavanje.

Foto: Shutterstock

Naš sagovornik dodaje da je od izleganja do odrastanja smrdibube potrebno samo 30 do 45 dana, što znači da godišnje mogu imati nekoliko generacija. Ako znamo da jedna ženka može položiti nekoliko stotina jaja, onda je jasno zašto su ovako brojne", kaže naš sagovornik.

Ako ispred stana nema zelenila - nema ni smrdibuba

U Srbiji živi oko 200 vrsta ovih, za mnoge, nepodnošljivih insekata. One su se "odomaćile", a one su naše vrste koje su oduvek tu, objašnjava profesor. Problem su "doseljenici" iz jugoistočne Azije i Afrike, odnosno invazivne vrste što su mramorasta i zelena Etiopska smrdibuba.

Premda su prve najkraće na našim prostorima, uspele su da preuzmu primat nad zelenim.

"Glavni razlog je nedostatak prirodnih neprijatelja koji bi regulisali njihovu brojnost, a topla i vlažna klima im pogoduje. Za njihovo razviće neophodne su biljke na kojima hrane svoje larve. Tamo gde ima puno zelenila ima ih više.

Znam slučajeve da naši sugrađani koji ispod prozora imaju gradilišta ili put, a bez biljaka, nisu u svojim stanovima imali smrdibube.

Ada Ciganlija, Pupinov most, ako govorimo o Beogradu, ali i priobalje i šumoviti predeli jesu omiljene destinacije ovih neumornih insekata", navodi primere Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Foto: Shutterstock

"U nekim delovima grada ih ima više, tamo gde je bujnija vegetacija, dok u drugim možete videti dve ili tri dnevno. Mramoraste smrdibube se hrane sa više od 100 vrsta biljaka.

Predatori ili ptice i gušteri moraju da ih prepoznaju, jer su nove na ovim prostorima, ali su im i neukusne za razliku od drugih vrsta.

Aleksić dodaje i da smrdibube feromonima međusobno komuniciraju, što je i razlog toga da se "grupišu" na jednom mestu".

"Smrdibube, što je posebno slučaj sa azijskim, signaliziraju jedna drugoj feromonima da je pogodno mesto da prežive zimu. To su hormoni koji služe za komunikaciju između jedinki", objašnjava Aleksić i dodaje da je u Sjedinjenim Američkim Državama, u napuštenoj kući blizu šume, nedavno pronađeno nekoliko desetina hiljada ovih insekata.

Jedini spas za sve one koji se boje ili ne vole bube koje ispuštaju neprijatan miris kada se osete ugroženim jeste, ako govorimo o budućnosti, da zima bude hladnija, ali i da one ne uspeju da nađu utočište.

"Možete da koristite preparate, da prskate, ali otarasićete ih se trenutno i doći će druge. Može se reći da ih je ove godine bilo više nego lane. Ipak, nemoguće je predvideti da li i sledeće godine možemo očekivati invaziju smrdibuba, osa i stršljenova ili bubamara", priča Aleksić.

Na red dolaze azijske bubamare

Foto: Pixabay

Britanci se trenutno suočavaju sa najezdom višebojne azijske bubamare koja je veća od domaćih vrsta, ima crna krila i karakteristične šare, zbog kojih je poznata i kao alerkin bubamara.

"Azijske bubamare su takođe invazivna vrsta koja se kod nas pojavila pre nekoliko godina. Kad zahladi, postupaju isto kao i smrdibube - traže sklonište u kojem mogu da prezime",  kaže Ivan Aleksić.