Neverovatne priče koje niste znali o Beogradu

Neverovatne priče koje niste znali o Beogradu

Ako bismo priču o Beogradu pretočili u jedan predmet na fakultetu, verovatno bismo bili večni studenti. Priča o Beogradu je bogata, teška, mračna, ali najviše prožeta životima fantastičnih ljudi, onima rođenim u njemu i onima koji su ga prigrlili kao drugi dom ili privremeni dom.

Foto: Shutterstock

Priča o skrivenom dragulju najuspešnijeg gradonačelnika Beograda

Neodoljiva vila u Venizelosovoj ulici u kojoj je danas luksuzni hotel, a nekad bilo sedište JUL-a, zapravo je konfiskovana vila prvog modernog i najuspešnijeg gradonačelnika Beograda Vlade Ilića, za čijeg je mandata (1935-1939) srpska prestonica dobila neke od svojih simbola (spremite se, lista je podugačka):

Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temelji Hrama Svetog Save, palata Albanija, tramvajska veza Zemuna s Beogradom, Vukov spomenik, Glavna pošta, Tašmajdanski i Karađorđev park, Igumanovu palate, stara VMA, desetak novih osnovnih i srednjih škola, Gradska poliklinika, Poliklinika za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetska bolnica u Tiršovoj…

Najvoljeniji beogradski gradonačelnik, veliki humansta i dobrotvor proglašen je za narodnog neprijatelja posle Drugog svetskog rata, sva imovina mu je konfiskovana (bio je najbogatiji Srbin svog vremena), a on je poslat na robiju. Njegovim potomcima ni danas ništa nije vraćeno. Hotel u Venizelosovoj ulici bio je dom Vlade Ilića i žalosno je da to malo Beograđana zna…

Foto: Shutterstock

Kako bi izgledao Beograd da je osoba?

Vremešni, iskusni dendi od stila, erudita i kosmopolita, šeret, kozer, bonvivan, boem… Humanista, idealista. Neustrašivi heroj i buntovnik. Neizlečivi putnik. Ljubitelj starina. Temperamentan. Pravdoljubiv. Poeta. Filosof. Atleta. Neki plemeniti hibridni spoj Pobednika, despota Stefana Lazarevića, kneza Mihaila Obrenovića, Mike Alasa, Ksenije Atanasijević, Aleksandra Deroka, Mage Magazinović, Crnjanskog i Pekića, Duška Radovića, Vlade Ilića, Vlade Divljana i miliona anonimnih, veličanstveno običnih Beograđana i diskretnih heroja koji vole ovaj grad (bez obzira gde su rođeni!) bezinteresno i neprofitno i koji svojim "malim" životima i svakodnevicama čine Beograd malo boljim, nežnijim, zelenijim, održivijim, kosmopolitskijim, multikonfesionalnijim, istinoljubivijim… Zdravijim i slobodnijim.

Tri stvari koje svaki Beograđanin i Beograđanka moraju da znaju

- Da je prva urbana metropola Evrope pre 7.500 godina bio Beograd – tj. Vinča, da je prvi gradski život u Evropi počeo ovde.

- Da se na ovom čudesno burnom i važnom parčetu zemlje prvi put u istoriji, tj. Praistoriji, topio bakar, te se prva metalurška revolucija na svetu zbila na tlu Beograda.

- Da je između dva svetska rata Beograd bio kosmopolitskiji, liberalniji, progresivniji no što je danas, da je na kulturnoj mapi sveta bio važna tačka. Da su ksenofobija i šovinizam bili apstraktne imenice, da su Beograđani bili dobre komšije koji su usred grada slavili romsku slavu tetka Bibiju u uličnoj povorci s više hiljada ljudi (nažalost: možete li to da zamislite danas?!), da smo imali prvi budistički hram u Evropi, a za Roš Hašanu, jevrejsku Novu godinu ili Purimske svečanosti, cela čaršija išla je u jevrejsku četvrt da čestita i proslavi, već kako to dobri komšijski običaji nalažu, jer naše drage komšije bili su Muslimani, Jevreji, Romi, koji su i te kako tkali identitet ovog grada.

Foto: Shutterstock

Koja su najveća iznenađenja koje Beograd skriva?

- Tajanstveni rudnici kreča ispod Skojevskog naselja, frižider kralja Milana Obrenovića ispod Botaničke bašte.

- Postoji drvo na Avalskom drumu koje je isklijalo iz oraha skrivenog u džepu mrtvog ruskog vojnika koji je oslobađao Beograd u Drugom svetskom ratu.

- Nacistički bunkeri na Banovom brdu, filmska priča o grupi nemačkih vojnika koja je dezertirala usred Beograda da bi prešla u partizane (bili su antihitlerovci), a kao taoce ih je, verovali ili ne, zarobila i čuvala dorćolska dečurlija.

- Filmska priča o pilotima Šestog lovačkog puka koji su svoju poslednju noć proveli u kafani na Trgu Republike, koja i danas postoji, a onda nekoliko sati kasnije, u zoru 6. aprila 1941. odleteli u smrt braneći Beograd.

- Pećine i lagumi beogradskog Monmartra tj. Kosančićevog venca, Višnjičke banje, Zemuna

- Vila Dobro polje Arčibalda Rajsa kraj koje prolazim tramvajem, a da pojma nisam imala

- Stomak Doma sindikata koji krije gigantske orgulje i šumu od 4.000 cevi kroz koju sam se verala

- Zaboravljeni rudnik u utrobi Avale i šta sve ne…

- Nismo znali da su nam nacisti ostavili Slaviju u amanet, da je Grob neznanog junaka na Avali zelen i pošumljen zahvaljujući lično Hitleru koji je Beogradu posle Prvog svetskog rata poslao čemprese u znak pomirenja…

Foto: Shutterstock

- Rimska grobnica u Brestoviku (opština Grocka), njena monumentalnost, očuvanost rimskih fresaka, čarobno. Ali i način na koji je otkrivena – da te 1895. jedan meštanin nije počeo da sadi šljivu, rimska grobnica ostala bi možda zauvek neotkrivena. Zamislite srpskog seljaka s kraja 19.veka koji kopa i iznenada propada u grobnicu s kamenim lavovima. Ne čudi što je preneražen, pričaju danas njegovi potomci, odmah pozvao lokalne žandare, a oni čuvenog Mihaila Valtrovića, prvog profesora arheologije na

- Beogradskom univerzitetu i utemeljivača srpske arheologije, koji je obznanio da je reč o velikom otkriću – rimskoj grobnici s kraja 3. veka.

- Beogradska Sveta gora iz 15.veka despota Stefana Lazarevića na Kosmaju…

- Manastir Kastaljan koji je srpska Igra prestola od scenografije i pejzaža…

- Ili istorijske i ljudske gromadine koje su svojim vizionarstvom, nesebičnošću i dobročinstvom toliko zadužile Beograd, a on im se, kako to već majstorski ume, odužio zaboravom. Poput fascinantne životne priče prvog modernog gradonačelnika Beograda Vlade Ilića, najbogatijeg Srbina svog vremena, koji je umro kao beskućnik, go i bos…

Foto: Shutterstock

Kako izgleda savršeni vikend u Beogradu?

- Bicklom Savskim nasipom do salaša Stremen, gde se divno jede testo s makom, maze konji, slušaju tamburaši usred dana ili na kupanje do bazena u Jakovu, ili biciklom do Bojčinske šume, na kraju dana kupanje na Tarzan-plaži. Tarzan-plaža je usred neotkrivenog, ušuškanog i malo poznatog pravog beogradskog Amazona, kako divlje izgleda. A onda se lijanom tarzanski bacate i zaranjate u Savu, i jedete ribu na ovom mestu, koje iz godine u godinu otkriva sve veći broj Beograđana.

- Ili, s druge strane, biciklom do Ostružnice starim obrenovačkim putem – odlično za vožnju jer nema mnogo automobila, jedna kafanica na obali Save gde je bila đumrukana, tj.carinarnica između Austrougarske i Turske, gde je Karađorđe uvozio oružje i spremao Prvi srpski ustanak. Jedan šumoviti, čaroban put od Ostružnice do Moštanice za koju znaju mahom samo biciklisti.