Biti zaboravan je, u većini slučajeva, obično išlo ruku pod ruku s umanjenom inteligencijom, barem je to ono što mediji obično pokušavaju da prikažu, prenosi Independent.
Foto: Shutterstock
Ali studija koju je sproveo Univerzitet u Torontu tvrdi da dobra sposobnost pamćenja predstavlja precenjenu intelektualnu imovinu i zaključuje da bi zaboravnost zapravo mogla biti od koristi za inteligenciju.
"Važno je da mozak zaboravlja irelevantne detalje i umesto toga se fokusira na stvari koje će pomoći u donošenju odluka u stvarnom svetu. Znamo da pamćenje povećava broj neurona u hipokampusu, ali zbog onih detalja iz vašeg života koji zapravo nisu bitni, to vas možda sprečava da donosite dobre odluke", kazao je Blejk Ričlend, jedan od autora studije.
Profesor Ričards i Pol Frenklend predložili su da se memorija koristi kako bi se optimizovalo donošenje odluka zadržavanjem vrednih informacija i zaboravljanjem drugih, nevažnih stvari, u suštini stvaranjem prostora za stvari koje su važne. Naučnici kažu da je upravo ovaj aspekt zaborava više prednost za nas nego što je mana.
Foto: Shutterstock
Međutim, ako naš mozak zaboravlja određene detalje o događaju koji je prošao, ali ipak u pamćenju ostaje širi kontekst događaja, istraživači veruju da nam to omogućuje da bolje generalizujemo prethodna iskustva za razliku od nekoga ko može zapamtiti više detalja o datom događaju.
Studija tvrdi da je zaboravljanje detalja svaki put znak zdravog sistema pamćenja koji radi upravo onako kako je i zamišljeno.
"Jedna od stvari koja razlikuje okruženje u kojem želite da zapamtite stvari u odnosu na okruženje u kojem želite da zaboravite stvari je pitanje koliko je okruženje konzistentno i koliko je verovatno da ćete opet proživeti isti ili sličan događaj", dodao je Ričards.
Kako napominje Ričards, najbolja stvar za čuvanje uspomena je ne zapamtiti apsolutno sve detalje u vezi sa datim događajem. Ukoliko pokušavate da se setite nekog detalja, to će biti nemoguće učiniti ako je vaš mozak neprestano bombardovan beskorisnim informacijama.