Stvari iz devedesetih za koje današnja deca nisu čula

Devedesetih godina prošlog veka su nam zadavale glavobolju, danas ih se retko prisećamo, a mladim generacijama potpuno su nepojmljive stvari poput: loše nameštene TV antene, telefonskog dvojnika ili neonke sa baterijom i tranzistorom kao ispomoć kod restrikcija.

Dvojnici

Sreću je imao onaj ko je početkom devedesetih dobio fiksni telefon. Ove naprave vremenom su postale normalna stvar, a samo retki koji su ostali bez "žice" teško su uopšte i uspevali da dobiju priključak iz tehničkih razloga. Ali, jedna stvar morila je mnoge: dvojnici.

Mnogi su imali svog komšiju dvojnika koji je kad god koristi sopstveni telefon blokirao i njihovu vezu. Ako je dvojnik bio baš pričljiv, to je već bio ozbiljan problem. Tada bi neznanac bio obasut ne tako lepim rečima, dok bi članovi porodice pokušavali da otkriju trik kojim će mu prekinuti vezu.

TV antene

Velike, krovne antene bile su mnogima jedini način da na svojim TV aparatima imaju koliko-toliko dobar signal. Ako bi se nešto na krovu pomerilo, porodična idila uz televiziju bila bi prekinuta, a onda je sledilo penjanje na krov. I danas beogradske krovove "krase" ove skalamerije, ali su sve manje značajne. One mogu da posluže i za prijem digitalnog signala, ali su ponude kablovskih i mobilnih operatera daleko primamljivije.

Sveće, lampe i tranzistor na baterije

Nije bilo kuće koja je veče dočekala bez pripremljene sveće, a "tranzistor" na baterije takođe je bio poželjan. Nestanci struje nekada su bili i svakodnevni, višesatni, a u vreme najgore krize postojale su takozvane grupe. Distribucija bi objavljivala spisak kada će koja grupa i na koliko sati biti bez struje, jer je proizvodnja bila pred kolapsom.

Vremenom, sveće i tranzistore zamenile su neonke sa baterijama. One bi se dok ima struje punile, a imale su ugrađen i radio-aparat. Proizvod koji je svakako bio popularan na buvljacima.

Izvor: Blic