Najčešće pravopisne greške u srpskom jeziku

Godine provedene na fakultetu, stotine hiljada pročitanih stranica, diploma osobe sa visokim obrazovanjem... I ništa od toga nije garant da mnogi akademski građani poznaju osnove pismenosti.

Većina nas, koliko god mislila da vlada pravopisom i gramatikom srpskog jezika, u nekim slučajevima pravi greške.  Alarmantne pravopisne greške deo su zvanične prepiske, počasnih govora, svakodnevne komunikacije.

Neke od njih su ipak posebno česte.

Neznam, neumem, neidem, nebrinem... u pisanom obliku kada se spoje, mogu značiti samo jedno. Nepismenost. Nepoznavanje pravila da se negacije glagola pišu obavezno odvojeno odaje neposedovanje znanja koje je trebalo steći još u osnovnoj školi. A samo su četiri izuzetka pored toliko glagola u srpskom jeziku: nemam, neću, nisam, nemoj.

Strašna strana svakog dogovora nastaje kada porukom nekoga želite da pozovete da ide negde sa vama. Ni za jedno lice nije takav problem nego za prvo lice jednine. Pa kada treba napisati: "Hoćeš li sa mnom na koncert?", poziv se uvek zavši formom: "Hoćeš da idemo na koncert?", jer osoba nije sigurna da li se piše sa mnom ili samnom, a ovo izaziva blagu frustraciju što smo zapeli na prvom pitanju. A potrebno je samo znati da se prvo lice ne razlikuje od ostalih (sa tobom, sa njim, sa njima...).

A malo šta zadaje glavobolje kao "jer"i "jel'". Zaključna rečca "jer" niotkuda počne da se koristi umesto upitne "je li (skraćeno jel', koje se po novom pravopisu piše kao jedna reč, sa apostrofom)". Pa nastaju pitanja kao: "Jer bi došla na ručak?", "Jer potvrdio kad je sastanak?", i, shodno tome, a i dalje pogrešno: "Nisam došao jel' sam bolestan".

"Fali" iz nepoznato razloga predstavlja problem, pa nastaje pogrešno "hvali", a oblik prvog lica potencijala glagola biti - "ja bih", često se prenosi na sva lica, pa nastane "ti bih". A kao da je oblik "mi bismo" mnogo teško izgovoriti, pa se sažima u jedno nepravilno "mi bi".

Auto nikako da se shvati kao sredstvo, pa da se kaže: "Putujem autom", a ne "sa autom", dok kada se putuje sa društvom, kaže se "sa devojkom".

"Izviniti se" obično se zameni sasvi drugim glagolom, koji opisuje akrobatsku veštinu tela, "izvinuti se", od "vinuti se", "sumnja" često neopravdano bude "sumlja", "mastan" bude zakinut za slovo, pa nastane "masan", "zavisan" umesto nesamostalan, greškom, kada se kaže "zavistan" postane onaj koji gaji zavist prema nekome...

U nastavku pogledajte još neke od najčešćih pravopisnih grešaka.

S obzirom da/na (nešto) ili obzirom na (nešto)? Jedini gramatički ispravan izraz je s obzirom da/na (nešto). Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Sve vreme ili svo vreme? Piše se sve vreme. Pridevska zamenica sav u srednjem rodu je sve. Menja se po zameničkoj promeni: sve – svega – svemu – svim – svemu u jednini i sva – svih – svima –svima – svima u množini. Ovo e u sve je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse. Iza mekog  s nije moglo doći o nego e.

Istambul ili Istanbul? Istanbul će biti pravilnije, iako se piše Stambol kada se odnosi na istorijsku odrednicu grada.

Barem ili bar? Piše se i jedno i drugo. Bar i barem su rečce koje služe za izuzimanje i ograničavanje, za isticanje reči uz koje stoje.

Čak štaviše ili čak ili štaviše? Piše se štaviše ili  čak. Štaviše je pleonazam. Jedna od ove dve reči je suvišna i obe imaju isto značenje.

Dal’ ili da l’? Piše se da l’. Upitna rečca li piše se odvojeno: da li, je li, ne bi li, jesi li, ako li, čitaš li. U razgovornom jeziku i u poeziji piše se apostrof u rečima koje se shvataju kao okrnjene (na mestima gde su izostavljena slova): da l’, je l’, ne bi l’, jesi l’.

Dosad ili do sada? Piše se i jedno i drugo.  Sad i sada su prilozi koji znače u ovo vreme. Dosad i do sada su prilozi složeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati rastavljeno ili sastavljeno zavisi od akcenta. Kad je akcenat na sad pišu se rastavljeno: Do sad smo ovako, a od sada ćemo drugačije. Do je predlog i nema svoj akcenat, ali ako akcenat sa priloga sad pređe na njega pišu se sastavljeno: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.

Malopre ili malo pre? Piše se i jedno i drugo. Malopre je složeni prilog koji znači neposredno pre ovog trenutka, maločas: stigao je malopre iz škole, malo pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe (suprotno od posle tebe). Malo posle se piše odvojeno.

Odeljenje ili odelenje? Piše se odeljenje. Kod glagolskih imenica izvedenih od glagola sa samoglasnikom i u osnovi prezenta obavezno je jotovanje: odeljenje, mišljenje, moljenje, a ne odelenje, mislenje, molenje.

Od obrazovane osobe nepoznavanje jezičkih pravila može da stvori nekoga ko ne poznaje svoj jezik, a često dovede i do promene značenja reči, što otežava komunikaciju. A za nekoliko osnovnih pravila niko ne mora da se pretvori u lingvistu. Potrebno je samo da otvori pravopis.