Sutra je Đurđevdan – staro srpsko verovanje kaže da ovo uradite za zdravlje, ljubav i blagostanje

Foto: Shutterstock

Obeležavanjem Đurđevdana čuva se uspomena na Svetog Đorđa. Predstavlja jednu od najčešćih slava kod Srba, piše Prva.

Đurđevdan je praznik koji nosi mnogo narodnih običaja. U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.

Običaji na Đurđevdan

Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana".

U nekim krajevima na Đurđevdan se pletu venčići od prolećnog cveća, a onda se njima kite ulazna vrata. Ti venčići treba da stoje do narednog Đurđevdana.

Foto: Shutterstock

Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak", na proplanku ili pored reke.

I danas se veruje da ako je na sutrašnji dan vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.

Ikona Svetog Đorđa

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, a kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu.

Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu zbog koje su stradali brojni nevini ljudi. Sveti Đorđe ju je prema verovanju pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".