Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik kojim se slavi dan kada je pronađen Časni krst.
Dan se obeležava u slavu na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hrist. Na današnji dan pronađen je i iskopan Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Prema verskim običajima, slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Ovaj praznik Vozdviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi, a ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine.
Iako je Krstovdan radostan praznik, provodi se u strogom postu, na hlebu i vodi.
Stari srpski običaj koji se vezuje za Krstovdan, kako za zimski tako i za ovaj jesenji je da se u ovoj posebnoj noći ostvaruje svaka želja. Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite jasnu želju, izgovorite je jasno i glasno, a predanje kaže da ukoliko je "bogougodna", ona će se sigurno ispuniti.
U narodu postoji običaj da ako je oblačno na Krstovdan, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Takođe, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Izvor: Magazin Novosti