Svim nesrećnim ljudima je jedna stvar zajednička!

Svi bismo voleli da smo malo srećniji, ali problem je u tome što je ono što utiče na sreću izvan naše kontrole. Neki od nas su genetski predisponirani da posmatraju svet kroz ružičaste naočare, dok drugi obično sve vide negativno. Loše stvari se događaju. Ljudi mogu biti neprijatni, a poslovi mukotrpni.

Nešto ipak možemo da kontrolišemo, a to je način na koji provodimo slobodno vreme.

U studiji kojom je obuhvaćeno milion američkih tinejdžera, naučnici su ispitivali kako oni provode slobodno vreme i analizirali koje su aktivnosti povezane sa srećom, a koje ne.

Takođe, želeli su da utvrde da li promene u načinu na koji tinejdžeri provode slobodno vreme mogu delimično da objasne trend smanjenja ličnog osećanja sreće među tinejdžerima posle 2012, a i odraslih posle 2000.

Analizirali su podatke dobijene u reprezentativnim studijama među mladima tinejdžerskog uzrasta počev od 1991.

Svake godine pitali su ih koliko su srećni i kako provode vreme. Tom prilikom su otkrili da oni koji češće lično viđaju prijatelje, vežbaju, bave se sportom, idu na misu, čitaju, ili rade domaći zadatak srećniji od onih koji najviše vremena provode za kompjuterom, igraju igrice, šalju SMS poruke, ili gledaju televiziju.

Drugim rečima, sve aktivnosti koje ne podrazumevaju korišćenje ekrana povezane su sa izraženijim osećanjem sreće, i obrnuto.

Istraživanje takođe ukazuje na značajan pad osećanja sreće među tinejdžerima posle 2012, od kada većina Amerikanaca ima pametne telefone. Takođe je primetan pad nivoa njihovog samopouzdanja i zadovoljstva vlastitim životima.

Manje se zabavljaju i manje su zadovoljni životom u celini. U skladu sa tim su i rezultati drugih studija, koji upućuju na značajan porast psihičkih problema u generaciji koja je rasla sa internetom, uključujući i simptome depresije, duboku depresiju, samopovređivanje i samoubistvo.

Sličan trend je uočen i među odraslima. Istraživanje je pokazalo da su odrasli stariji od 30 godina manje srećni nego pre 15 godina i da ređe imaju seksualne odnose. Za to mogu biti različiti razlogi, ali je činjenica da i oni provode više vremena za ekranom nego nekada, što utiče na ređe lične interakcije, uključujući i seksualne partnere.