15 pronalazača koji su promenili svet

15 pronalazača koji su promenili svet

Inovacija, pronalazak ili bilo kakva ideja koja će služiti čovečanstvu vas može učiniti slavnim i bogatim, pod uslovom da na vreme zaštitite svoj patent, kako neko drugi ne bi zarađivao zahvaljujući vama. Ovo je upravo priča o pronalazačima koji nisu naplatili svoje izume. Njihovi pronalasci promenili su naš svet, ali njihov je ostao manje-više isti.

Sir Tim Berners-Li

Krajem 1980-ih, tokom svog rada u laboratoriji CERN-a, Tim Berners-Li je kombinovanjem različitih tehnika usavršio ono što danas zovemo World Wide Web, sistem koji omogućava linkovanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko računara povezanih sa telekomunikacijskim sistemima. Zbog toga, on se danas naziva ocem interneta.

Mrežu je stvorio kako bi pomogao naučnicima koji rade u Cernu, i tvrdi da je tajna brzog uspeha njegovog izuma bila upravo u činjenici da je na raspolaganje stavljen besplatno. Prva veb-stranica puštena je na mrežu 6. avgusta 1991. godine iz Cerna na granici sa Francuskom. On nije patentirao svoj izum, jer je, prema njegovim rečima, želeo da bude dostupan svima.

Laslo Biro

Dok je radio kao novinar u Mađarskoj, primetio je da se mastilo koje se koristi za štampanje novina brzo suši, ostavljajući papir suv i sa mrljama. Pokušao je da iskoristi isto mastilo u naliv peru, ali je utvrdio da ono ne izlazi u protok na vrhu.

Radeći sa svojim bratom, Giorgom, koji je bio hemičar, razvili su novi vrh, koji se sastojao od lopte koja je mogla slobodno da se vrti u priključku i koje je moglo da primi mastilo iz ketridža, a zatim da ga prenese na papir. Ovaj pronalazak je patentiran u Parizu 1938. godine. Ipak, Biro je prava na patent prodao Marsel Biku, 1945.godine, čija kompanija Bic ubira najveći deo profita od 100 milijardi prodatih proizvoda od tada.

Mihail Kalašnjikov

Ruski konstruktor oružja, najpoznatiji po svojoj jurišnoj pušci AK-47, koja se po njemu često naziva „Kalašnjikov“ i koja je jedna od najpoznatijih i najraširenijih pušaka na svetu sa više od 100 miliona napravljenih primeraka od godine pronalaska, nije unovčio svoj izum.

Iako je zvanični proizvođač ovog oružja patentirao kalašnjikov devedestih godina prošlog veka, njegov originalni izumitelj to nikada nije uradio. Prema njegovim rečima, oružje je stvorio za dobrobit svoje zemlje. Svoj čuveni izum napravio je kao vojnik Sovjetske armije, dok se u bolnici oporavljao od povreda zadobijenih u Drugom svetskom ratu, i podario ga je otadžbini.

Daisuke Inoue

Japanac Daisuke Inoue zarađivao je za život svirajući bubnjeve u grupi koja je dopuštala gostima jednog bara da pevaju za mikrofonom. Jednom prilikom, kada nisu mogli da nastupe, Daisuke je došao na ideju da jednostavno pusti muziku sa trake i zameni bend, a kasnije je svoju ideju sproveo u delo, odnosno u mašine za karaoke. Ni on nije patentirao svoj izum, tako da nije uspeo ni da profitira.

Kristofer Kokerel

Testirajući svoje ideje pomoću usisivača i metalnih konzervi, Kristofer je napravio hoverkraft. Dobio je titulu viteza, ali je godinama morao da se bori da bi od britanske Nacionalne korporacije za istraživanja i razvoj nešto i naplatio.

Daglas Engelbart

Tvorac računarskog miša razvio je svoju ideju 1968. godine i odmah je patentirao, ali su nažalost njegova prava na patent istekla 1987. Kada računarska tehnologija još uvek nije zaživela. Od tada je prodato preko milijardu kompjuterskih miševa.

Rob Klejn           

Njegov pronalazak omogućio je milionima kompanija milijarde prihoda, ali on nije imao ništa od toga. Klejn je izumeo magnetnu traku na kreditnim karticama, 1968. godine.

Džon Voker

Izumitelj šibica je odbio da patentira svoj izum, jer je želeo da bude siguran da će on biti dostupan svima. Prošlo je dva veka od tada, a njegovi planovi su sigurno ostvareni.

Aleksej Pažitnov

Ruski programer je ovu igricu, zajedno sa svojim kolegama, razvio u ruskom istraživačkom centru koji je finansirala vlada, 1985.godine. Počeo je nešto da zarađuje tek 10 godina kasnije, kada je formirao Tetris company.

Harvi Bol

Bol, otac smeška ili smajlija, stvorio je ovaj crtež 1963. godine za američku osiguravajuću firmu State Mutual Life Assurance iz Vustera, Masačusets. Bol nikada nije pokušao da koristi, promoviše ili zaštiti prava na sliku. Ona je dospela u javno vlasništvo u Sjedinjenim Državama pre nego što je to moglo biti urađeno. Kao rezultat toga, Bol nikada nije stekao ikakvu zaradu za svoj ikonični crtež osim prvobitne isplate od 45 $.

Nik Holonjak Junior 

Kada je 1962.godine izumeo svoju prvu praktično upotrebljivu LED sijalicu, predvideo je da će jednoga dana zameniti Edisonovu sijalicu. Kolege su mu govorile da zaslužuje Nobelovu nagradu, ali on im je odgovorio: Smešno je misliti da nam neko nešto duguje. Ako ćemo pravo, treba da budemo srećni što smo živi.

Spenser Silver i Artur Fraj

Spenser Silver je 1968. razvio vrstu lepka koja je bila “odlepljiva”, a njegov kolega Fraj je došao na ideju da ga upotrebi kako bi mu pokazivač u crkvenoj pesmarici stajao na mestu. Tako su nastali čuveni papirići, kojih se godišnje proda oko tri milijarde. Njih dvojica se, međutim, nisu obogatili, mada ne žive ni u siromaštvu.

Meri Kilik

Meri Kilik, koja je izmislila safirnu iglu za slušanje gramofonskih ploča, nije uspela da dobije dozvolu za nju i, uprkos godinama borbe po sudovima, nikada nije zaradila ništa. Zapravo, 1958. godine je povratila pravo na svoje izume,  ali je bankrotirala već naredne godine.

Trevor Bejlis

Pronalazač Trevor Bejlis je nedavno izjavio da više ne može da priušti sebi stanovanje u svom domu u Tvikenhemu, u Londonu, jer, i pored višemilionske prodaje njegovog radija na navijanje, kompanija sa kojom je ušao u posao je promenila njegov dizajn i on je izgubio kontrolu i prava nad svojim proizvodom i profitom.

Karlhajnc Brandenburg

Student filozofije iz Nemačke kreirao je MP3 koji je  brzo postao standardni format za prenos muzike preko interneta. Brandenburg je počeo rad na tom projektu 1980-tih, ali pošto nije imao novca za distribuciju softvera, na tržište ga je izbacio kao slobodan softver.